Godišnjica NATO bombardovanja, Kragujevac bio pogođen 11 puta

Više od 200 kragujevčana zadobilo je lakše i teže povrede, a na svu sreću nije bilo žrtava. Materijalna šteta je nesagledivih razmera, a fabrika “Zastava” je pretrpela najveće gubitke.

Muzej “21. oktobar” i Istorijski arhiv Šumadije su oštećeni prve večeri bombardovanja, 24. marta, kada je sa 2 "tomahavk" krstareće rakete pogođena kasarna “Milan Blagojević” u Šumaricama.

Sa više projektila, u noći između 8. i 9. aprila, dejstvovano je po objektima u “Zastavi”. Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Pričinjena je i velika materijalna šteta na stambenim objektima u centru grada.

Najveća šteta pričinjena je u drugom bombardovanju “Zastave”, koje je bilo 12. aprila 1999. godine u noći između prvog i drugog dana Uskrsa.

Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila "vazduh-zemlja", a jedan projektil koji je pao kod ulaza “Šest topola”, nije eksplodirao. Potpuno su razoreni “Kovačnica”, “Lakirnica”, zgrada Elektronsko-računarskog centra i “Alatnice”.

U noći 13 aprila, raketirano je vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića, na koga je ispaljeno pet projektila koji su uništili ogromne količine goriva. A odmah sutradan, u ponoć između 14. i 15. aprila ispaljeno je osam projektila na objekte u blizini Železničke stanice.

Pošta na Aerodromu je pogođena u noći 9. maja, ali projektil nije eksplodirao.

Kasarna “Vojvoda Radomir Putnik” u centru Kragujevca, bile je meta NATO aviona 28. maja, i pogođena je sa tri projektila. Velika materijalna šteta na vojnim objektima se vidi i danas, 16 godina kasnije, a od detonacija su popucala mnoga stakla u centru grada.

Poslednji zabeležen napad na Kragujevac se dogodio 30. maja, kada je uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca koji se nalazio pored Instituta za strna žita. Špekulisalo se da je taj projektil bio namenjen neeksplodiranoj raketi u pošti na Aerodromu kako bi je aktivirao.

Sve vreme dok su trajali vazdušni udari, svakodnevni preleti aviona, krstarećih raketa i zvuci sirena za početak vazdušne opasnosti su ulivali strah kragujevčanima, koji su i uprkos sveopštoj opasnosti i ogromnoj šteti u gradu istrajali i izašli jači.