EVO ZAŠTO KIJATE OVIH DANA: Pojačana koncentracija polena

 Zaključak različitih istraživanja ukazuje na to da se radi o velikom broju različitih faktora kao što su stil života, način ishrane, aero-zagađenje, zagađenje životne sredine i broj stresnih situacija.

Takvim osobama stručnjaci savetuju da ne izlaze napolje od 10 do 18 sati kada je njena koncentracija najveća. U metru kubnom vazduha ima više od 150 polenovih zrna, a granična vrednost je 15.

Kijanje, šmrcanje, plakanje

Alergija na polen najčešće se ispoljava na sluzokoži nosa, oka, disajnih puteva ili na koži. Za alergijsku kijavicu je karakteristično učestalo kijanje, svrab u nosu, pojačana sekrecija iz nosa ili pak zapušen nos zbog otoka sluzokože ili veoma suva sluzokoža nosa, koja je veoma osetljiva i bolna. Zbog zapušenog nosa, otežana je drenaža sinusa, pa se često javlja glavobolja. Vrlo često se u isto vreme javljaju alergijska kijavica i alergija sluzokože oka.

 Oči su crvene i pojačano suze, izraženi su svrab i peckanje kao da je prisutno zrnce prašine. Ukoliko dođe do alergijske reakcije u disajnim putevima, javlja se suv, uporan kašalj i otežano disanje sa otežanim iskašljavanjem gustog lepljivog sekreta. Alergija na koži se ispoljava u vidu koprivnjače, odnosno oticanja na pojedinim delovima tela ili kao sitne ospe praćene svrabom.

Polenska alergija druga je po učestalosti, posle alergije na grinje iz kućne prašine. Sezona polena počinje već sa prvim toplim danima nakon zime, kada počinje da cveta drveće. Među prvima je lešnik. Početkom aprila počinju da cvetaju trave, a u drugoj polovini jula korovske biljke. Sezona polena korova može da traje do kraja oktobra, ukoliko to dozvoljavaju vremenske prilike. Praktično, polen bilo koje biljke može da izazove alergijsku reakciju. Ipak, poleni se razlikuju po svojoj alergogenoj sposobnosti, pa su tako neki „agresivniji“, dok drugi ređe izazivaju alergiju. Blagovremena i pravilna upotreba lekova može alergiju da drži pod kontrolom i da spreči pojavu simptoma. 

Saveti:
– ako ne morate, ne izlazite iz kuće od 10 do 18 časova
– ne izlazite napolje po vetrovitom vremenu
– tokom dana prozore držite zatvorene
– po dolasku kući, odmah se presvucite i istuširajte
– često se umivajte
– veš perite češće ali ga ne sušite napolju, osim uveče
– redovno istresajte posteljinu
– stan redovno usisavajte
– uzimajte redovno antihistaminike i sprejeve na bazi kostikoroida