Sezona gripa: Evo kako da ga razlikujete od obične prehlade i kako se zaštiti od virusa!

Od akutnih respiratornih infekcija tokom prošle nedelje u Beogradu je registrovano 19119 obolelih, što je za 16% više u odnosu na proteklu nedelju. Oboljenja slična gripu registrovana su kod 79 osoba, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

U sezoni respiratornih infekcija veoma je važno, ističu stručnjaci, razlikovati simptome gripa od obične prehlade, koje građani neretko mešaju.
Kako objašnjava epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd Prim.dr Leposava Garotić - Ilić za razliku od drugih respiratornih infekcija grip kreće naglo. “Grip ide sa povišenom temperaturom, drhtavicom, malaksalošću, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima. Tek nakon toga kreću respriratorne tegobe, odnosno kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa”, navodi epidemiolog Garotić - Ilić.

Virus influence podtipa A H3 potrvrđen kod četiri obolele osobe

Kako dodaje naša sagovornica grip smanjuje otpornost organizma, zbog čega može doći do komplikacija kao što su pneumonija, upala ušiju i sinusa.

Iako je virus influence podtipa A H3 laboratorijski potvrđen kod 4 obolele osobe, još nije kasno da se primi vakcina protiv gripa.

“Građani se još uvek mogu vakcinisati, posebno oni koji pripadaju rizičnoj kategoriji stanovnika-hronični bolesnici, osobe sa oslabljenim imunitetom, starije osobe”.

Glavna razlika između gripa i prehlade Kako objašnjava naša sagovornica za razliku od gripa prehlada ima znatno blaže simptome. “Za razliku od gripa kod prehlade je blaža klinička slika, sa nižom temperaturom”, dodaje epidemiolog Garotić Ilić. Prema njenim rečima najveći broj obolelih očekuje se u februaru i martu.

“Na prostorima Srbije grip smo do sada registrovali u periodu od decembra do marta. Grip je krenuo polako i očekuje se da će biti još obolelih”.

Prevencija pola zdravlja

Kako je prevencija pola zdravlja u narednih nekoliko meseci svima se savetuje da primenjuju opšte mere zaštite.

“Svako mora da vodi računa da primenjuje opšte mere zaštite, posebno osobe koje nisu vakcinisane. Građani treba da izbegavaju kontakt sa obolelim osobama, da sprovode mere lične higijene poput pranja ruku toplom vodom i sapunom, provetravaju prostorije, više borave na svežem vazduhu. Starije osobe, trudnice, hronični bolesnici, mala deca ne treba da borave u prostoru gde ima puno ljudi. Takođe, otpornost organizma povećava se sa pravilnom ishranom, ishranom bogatom vitaminima. Treba unositi tople napitke, i izbegavati pojačanu fizičku aktivnost”, savetuje ona.