LJUBAV NE PITA ZA GODINE: Venčanje u staračkom domu

Venčanje i veselje mladenaca u domu, prvo je ovakvo slavlje u ovom veku. I sve je bilo kao što na svadbi treba da bude – mladoženja je izveo ljupku damu u venčanoj haljini, kume su spremile prstenje, a gosti opleli kolo, čak i na štakama.

Mlada je bacila bidermajer i sada ceo dom čeka sledeće veselje.

Miodrag Pantelić je mašinski tehničar iz Kraljeva, u dom je stigao početkom 2013. godine. Miroslava Radosavljević je iz Lapova kod Kragujevca, radila je u tamošnjem komunalnom preduzeću. U domu je od seprembra 2013. Tu su se i sreli. Družili su se četiri meseca i shvatili da ne žele da gube vreme.

– Već u februaru 2014. počeli smo da živimo u zajedničkoj sobi. Kada smo se upoznali shvatili smo da nas povezuje razumevanje, a vremenom je to razumevanje postalo nežost i ljubav. Onda smo shvatili da smo tako složni, kao jedno biće, pa onda i treba da živimo kao jedno biće – kaže mladoženja.

Nevesta se smeška zadovoljno, zbog milozvučnih reči voljenog, ali i zbog svoje zavodljivosti. Kaže da se nije nadala da će ikada stati na ludi kamen, posebno ne da će je zavoleti momak deceniju mlađi.

– Oboje smo bili sami čitavog života, ja sam devojka, on momak, nismo nikada stali pred matičara. Možda je tako bilo suđeno, da nađemo jedno drugo u staračkom domu – kaže Miroslava.

Mladenci kažu da je im je odluka da dođu u dom možda jedna od najboljih u životu i dodaju da su presrećni zbog podrške koju su dobili za venčanje.

Za njihovu svečanu odeću, svadbu i burme pobrinuli su se donatori doma, a za matičara kragujevačka opština. Organizator venčanja bila je Vesna Martinović, radno- okupacioni terapeut Gerontološkog centra Kragujevac. Kume, sada već bračnog para, su Mira Marjanović i Snežana Pavlović, socijalni radnici koje su mladenci odabrali.

– Ja sam ponosna zbog ovog kumstva i mnogo mi znači njihova sreća. Kolika je ona, objasniću vam na sledeći način. Kada je Miroslava nedavno bila na probi venčanice, kada je stala i pogledala se u ogledalo, bila je tako srećna. Onda joj se niz obraz slila jedna suza i prošaputala je da se odavno nije nadala da će ikada obući venčanicu, da će ikada stati pred matičara. To me je duboko dirnulo – kaže kuma Mira Marjanović.

Friški par nije bez ikoga od rodbine u ovom domu. Miroslava naime ovde ima i zaovu, muževljevu sestru. Ona je u domu pre svih njih.

– Ja sam prva došla u dom, pa preporučila i bratu isto. Pre toga smo živeli sami u Kraljevu, životom kakav nikome ne bih poželela. Onda je došao i on, pa Miroslava. Nas dve smo se družile, pa je moj brat bacio oko na moju drugaricu i bi šta je bivalo mnogo puta – smeška se jetrva Slavica Janićijević.

Mladine drugarice iz doma na okupacionoj terapiji same su sašile haljinu za nevestu, našminkale je i uredile. One su i aranžirale svečanu salu. Matičar je o trošku opštine par venčao u domu, rekao koju reč o ljubavi i postavio čuveno pitanje. Ozarenih lica, Miodrag i Miroslava su odgovorili i odgovore zapečatili poljupcem. Bidermajer je poleteo u vazduh.

U novi život, u zajedničkoj sobi doma, mladenci su otišli fijakerom, a odvezli su ih beli konji, kako zaljubljenima i priliči.

U dvorištu Gerontološkog centra ostali su svatovi, razlegalo se piskavo „ju, ju“ žena u kolu, u koje su se hvatali i stari i mladi, zaposleni i štićenici, oni što mogu da povedu kolo, ali i oni na štakama.

Izvor: Telegraf