Od početka primene novog Zakona o ozakonjenju, koji je usvojen u novembru prošle godine, na teritoriji grada Kragujevca popisano je 28.000 bespravno izgrađenih objekata.
Zbog pojednostavljene procedure, građani su samoinicijativno do sada podneli oko 2.000 zahteva za legalizaciju.
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju, na teritoriji 78 mesnih zajednica u Kragujevcu u toku je popis bespravno izgrađenih objekata, kojih, prema prema pocenama, ima oko 60.000.
U cilju bržeg i efikasnijeg obavljanja ovog obimnog posla, formirano je 20 komisija i grad je podeljen na devet zona.
Plan je da mesečno bude popisano između 6.000 i 8.000 objekata, a prema rečima nadležnih, ekipe se trenutno nalaze na području katastarske opštine Kragujevac 3.
Nedeljković naglašava da je legalizacija posao od javnog interesa i za grad i za državu.
Na račun lokalne samouprave uplaćuje se 70 odsto novca od takse za ozakonjenje, dok preostalih 30 procenata ide u republički budžet. Korist, prvenstveno, imaju vlasnici nelegalno izgrađenih objekata.
Nakon donošenja rešenja o ozakonjenju, objekt se upisuje u katastar bez naknade.
Za objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o rušenju, po kome će se postupati nakon pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.