ISTINA ILI MIT: Za radnike Zastave više od pola miliona

Kroz grad se, od usta do usta, poslednjih mesec dana pronela priča da bi nakon bankrota Zastava automobila oni koji su ulagali u fabrički stambeni fond, a stanove nikada nisu dobili, sada mogli da budu obeštećeni. Nada je rođena, planovi za trošak se kuju, a bivši metalci padaju u nesvest čekajući redove da predaju tri formulara.

Nakon julskog proglašenja stečaja u Zastava automobilima, priča se zahuktala negde u septembru. Peti sprat opštine, gde je Privredni sud, danima je potpuno zakrčen. Mnogi ne znaju kako popuniti fotokopirani obrazac u tri primerka, a na kopijama se jedva i razabire šta piše.

 Svi popunjavaju kako ko misli da treba, a na mestu gde treba upisati ukupan iznos potraživanja svi pišu kako im drago, najviše njih upisuje sumu od 600.000 dinara. Odakle im baš ta suma, ne znam. Sve deluje kako da se neko igra, pa istu sumu navode oni koji su u stambeni fond ulagali dve godine i oni koji su ulagali 30 godina. Kada obrazac predaju, radnik suda im “lupi” pečat i dva primerka ubaci u kutije, a jedan “ide” radniku. Ništa mi tu nije jasno, kaže Miljojko Pantović – penzionisani Zastavin inženjer.

Ovih dana se ta suma od 600.000 dinara pominje na svakom koraku u Kragujevcu, na autobuskim stanicama, na pijaci. Bivše kolege telefonom zovu jedni druge i javljaju im da popune papire, pa šta bude.

 Nastalo je ludilo. Ko je predao u Privrednom sudu, na petom spratu opštine, platio je 15 dinara za tri fotokopirana formulara. Sa druge strane, neki radnici su te formulare kupovali od neke agencije smeštene u hali “Jezero” i za to agenciji plaćali po 200 dinara. Odem danas u tu agenciju, oni kažu da više ne primaju prijave i da je agencija prostor iznajmila na samo nedelju dana. Ko ovde koga vuče za nos, ne znam, kaže Gordana Mišić – dodajući da “od toga nema ništa”, ali i priznajući da sanja od tih para da kupi novu kuhinju.

Većina radnika kaže da “od toga nema ništa”, da je ovo “samo još jedna buva”, ali svi znaju šta bi sa parama. Mile će sve dati na unuke.

Najpoznatiji Zastavin sindikalni lider i vođa stotinak radničkih protesta, Radiša Pavlović tvrdi da za ove radnike ipak ima nade. On je takođe član odbora poverilaca Zastava automobila.

 Nade ima, ali kada se “nađe” sva imovina Zastava automobila, svi računi, imovina u bivšim jugoslovenskim republikama. Onda tu imovinu treba prodati. Od tih para bi bili namireni radnici. Prema nekim okvirnim proračunima, oni bi mogli jednog dana da dobiju oko 300 evra po godini staža. Sa druge strane, oni koji su do sada predali zahteve nisu uradili kako treba, jer je većina radnika proizvoljno pisala sume. To je nelogično, pa nisu svi izdvajali isti broj godina. Niko od njih nije predao dokumentaciju koja dokazuje da im fabrika baš toliko duguje. Ne kažem da je sve džabe, ali zahtevi moraju da budu dopunjeni, nepotpuni su. Tako predate zahteve sudija može da odbaci – kaže Pavlović ipak ostavljajući tračak nade da nije sve izgubljeno.

U Privrednom sudu u Kragujevcu 25. oktobra je doneto rešenje o proglašenju bankrotstva preduzeća “Zastava automobili AD” u stečaju. Izneti su podaci da su dugovi fabrike oko 40 milijardi dinara, dok njoj duguju oko 650 miliona. Sa tom računicom, para za radnike nema ni na vidiku. Ipak, nada umire poslednja!

Izvor: Telegraf.rs