Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja, a prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja. Broj obolelih se neprestano povećava i prema podacima instituta i zavoda za javno zdravlje, 54 odsto odsto svih smrtnih slučajeva nastalo usled kardiovaskularnih bolesti.
"Okidač" za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pre svega povećan nivo šećera u krvi, povećanje masti u krvi, poremećaj metabolizma, smanjena fizička aktivnost i pušenje.
U Kragujevcu hitna pomoć u proteklih mesec dana medicinsku pomoć najviše je pružila osobama sa srčanim oboljenjem, asmatičarima I neurološkim pacijentima.
Pored promenljivog jesenjeg vremena na zdravlje ljudi, negativno utiču i prekomerno pušenje i konzumiranje alkohola, povišen holesterol i šećer u krvi.
Uz sve to, počeli su dani slava, pa svi više jedu masnu hranu i konzumiraju alcohol u velikim količinama.
Najugroženije grupe bolesnika
Savremena nauka utvrdila je da u zavisnosti od uticaja vremena postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visok krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega - psihoze.
Istraživanja uticaja vremena na pojavu srčanog infarkta i plućne embolije ukazala su da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme. Leti su infarkti najčešći pri nestabilnom vremenu, posebno ako je propraćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom. Akutni bolesnici, pre svega, reaguju na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
