KG: "Tretman traumatizovanih u masovnim nesrećama"

 Imajući u vidu da ovo nije obična zdravstvena delatnost, a da su brzina, znanje, stručnost, efikasnost i bezbedno pružanje pomoći u kratkom vremenskom intervalu veoma važni u vremenu u kome smo suočeni sa elementarnim nepogodama i migratornim procesima, grad Kragujevac prepoznao je značaj edukacije zdravstvenih radnika za adekvatnu i efikasnu reakciju u ovakvim situacijama, i zato je finansijski podržao Simpozijum, kazala je dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja na konferenciji za medije u zgradi Grada. Ovaj Simpozijum je i prilika da pokažemo da smo spremni da adekvatno reagujemo i da smo grad koji ima organizovane i uvezane sve službe na primarnom nivou koje dejstvuju u vanrednim situacijama, dodala je Damnjanović.

Prvi dan Simpozijuma posvećen je hospitalnom, a drugi dan prehospitalnom zbrinjavanju traumatizovanih u masovnim nesrećama. Svoja znanja i iskustvo učesnicima će preneti 28 lekara i osam medicinskih sestara, a predviđena je i združena pokazna vežba u kojoj će učestvovati Zavod za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac, jedinice Vatrogasne brigade i MUP-a Policijske uprave, kao i Sektor za vanredne situacije Šumadijskog okruga RS.

Drago nam je što su organizatori Simpozijuma prepoznali Sektor za vanredne situacije kao deo sistema zaštite i spasavanja, i što ćemo biti u prilici da pokažemo kako zajedno na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga i grada Kragujevca, funkcionišu naše službe, a prikazaćemo i našu specijalizovanu jedinicu civilne zaštite koja je delovala u martovskim poplavama, rekao je Zoran Kočović, načelnik Uprave za vanredne situacije.

Inače, Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je traumu kao jedan od glavnih izazova u funkcionisanju sistema zdravstvene zaštite svake države, a EU kontinuirano 20 godina sprovodi preventivne mere na smanjenu broja nastradalih u masovnim nesrećama i saobraćajnom traumatizmu. Prema podacima koje je na konferenciji predočio dr Aleksandar Kličković, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, smrtnost je za tih 20 godina smanjena za 20 %, a računa se da u narednom periodu, poboljšanjem urgentnog zdravstvenog sistema i obukom timova za brzo delovanje, smrtnost može da se smanji za dodatnih 30%. Naučni skup koji se organizuje u Kragujevcu, upravo i ima za cilj da kroz bolju organizaciju i koordinaciju zajedničkih službi poboljšamo delovanje i dovedemo do smanjenja smrtnosti u ovakvim situacijama, naveo je dr Kličković.

Pored obuke lekara i medicinskih tehničara, i postizanja bolje sinhronizacije službi koje reaguju u masovnim nesrećama, doc. prim. dr Dragan Milojević, kao inicijator ovog skupa, očekuje da će on dovesti i do umrežavanja u zatvoreni kodirani tetra sistem, gde su jednim pritiskom na taster svi obavešteni o masovnoj nesreći, a koji za sada imaju samo Beograd i Sremska Mitrovica.