Logistički sporazum između Srbije i NATO-a, koji je u središte pažnje ponovo vratio odnos naše zemlje i Alijanse, stvoriće uslove za veći izvoz proizvoda domaće namenske industrije, afirmisaće Tehnički remontni zavod u Kragujevcu kao regionalni centar za delaboraciju municije i pružiće Vojsci Srbije mogućnosti strateškog transporta širom sveta.
Kako je objasnio general-major Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, pomenuti sporazum omogućiće realizaciju projekta s poverilačkim fondom NATO-a koji se odnosi na delaboraciju viškova municije koja predstavlja potencijalni bezbednosni rizik. Naime, reč je o bezbednom demontiranju municije, pri čemu se barut uništava ili reciklira, dok se metalni delovi koriste kao sekundarna sirovina.
O kakvom je riziku reč, dovoljno govori eksplozija skladišta municije kod Paraćina. Izuzetnim naporima, Ministarstvo odbrane uspelo je od tada da viškove municije sa nekadašnjih 36.000 tona smanji na sadašnjih 4.000. Preostala je municija zapadnog porekla, kao što su kasetne bombe BL-755, avio-bombe „durandal” i protivoklopne rakete „tou”, za čije je bezbedno demontiranje neophodna stručna pomoć proizvođača, pa je zbog toga sklopljen dogovor s NATO-om.
Osim toga, bezbedno okončanje ovog projekta bilo bi najbolja poslovna preporuka za Tehnički remontni zavod u Kragujevcu, koji je jedina takva institucija u regionu u kojem ima mnogo viškova municije. Kako je rekao Zrnić, i jedna država NATO-a izrazila je interesovanje za delaboraciju svojih viškova municije, što bi mogao biti unosan posao za namensku industriju Srbije.
Kad je o vojnoj logističkoj saradnji reč, od izuzetnog značaja je prethodno usvojeni sistem NATO kodifikacije koji podrazumeva jedinstveno obeležavanje roba i usluga, od puščanog metka pa nadalje. Ovaj sistem nije privilegija samo država članica Alijanse, već se koristi u 64 zemlje, uključujući i sile kao što su Rusija, Brazil i Indija. S jedinstvenim kodom omogućava se prepoznatljivost ponude namenske industrije širom sveta.
„Fabrika PPU nedavno je dobila posao snabdevanja jedne latinoameričke zemlje municijom. Teško bi došlo do takvog poslovnog uspeha da proizvodi namenske industrije nisu globalno vidljivi zahvaljujući ovom sistemu kodifikacije”, objasnio je general-major Zrnić.
On smatra da se logistički sporazum s NATO-om u javnosti neopravdano kritikuje, često isticanjem navoda koji zapravo nemaju veze sa sporazumom. General Zrnić je istakao da je srpska strana čak uspela da izmeni deo odredbi sporazuma, što je inače bilo veoma teško, jer je reč o tipskom sporazumu.
„Reč je o delu sporazuma koji se odnosi na imunitet osoblja logističke agencije NATO-a. Sada oni imaju imunitet kakav već ima osoblje vojne kancelarije za vezu NATO-a u Srbiji”, objasnio je Zrnić.
On je naglasio da je Srbija ovim sporazumom dobila i mogućnost usluga strateškog transporta, vazdušnog ili pomorskog. Ovaj vid transporta može biti od izuzetnog značaja u slučaju, na primer, hitne evakuacije srpskih „mirovnjaka” iz nekog dalekog dela sveta. Osim toga, „sporni” logistički sporazum Srbiju je naterao da pravno reguliše oblast industrijske bezbednosti, budući da ova tematika nije bila adekvatno uređena pre stupanja ovog dokumenta na snagu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
