Šumadijo, ko bi tebe ostavio ?

Rođen je i živi u Nemačkoj, Dejan Milenković (33),  se zaljubio u vrleti svoje dedovine, sela Dulena kod Kragujevca i Crni vrh iznad njega, koji bi, kaže, da pretvori u šumadijski Zlatibor. Još da se zaljubi u neku Srpkinju, dobije porodicu i njegovoj sreći neće biti kraja.
Dejan je ovih dana prešao 2.500 kilometara da bi pokrenuo i organizovao Dulence, da od sela iz kog su pobegli svi koji su mogli, napravi mesto u koje bi svi voleli da dođu.

Zato je s priče prešao na dela. Sledili su ga seljani sa kojima je avgusta formirao Udruženje "Dulenci za Gledićke planine - Levač". Počeli su da sređuju dvorište seoske škole, napravili su santrač na bunaru i postavili putokaze.

- Poslušali smo reči premijera Aleksandra Vučića, rad, rad i samo rad, i latili smo se posla. Nadam se da će on ili Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, čija je baka iz Dulena, da nam asfaltiraju 1,2 kilometra puta od sela ka Crnom vrhu. Do njegovog vrha ima sedam kilometara, ali ostali deo puta može da bude makadam - nastavlja Dejan.

On nema toliko para da bi sam gradio kuće, ali je voljan da od svojih devet hektara nekoliko ari pokloni onima koji bi pravili kuće za izdavanje ili vikendice. Kada je, kaže, na fejsbuk-stranicu "Dulene-KG/Gledićke planine" postavio svoj predlog, javilo mu se petnaestak zainteresovanih. Kada su videli da je put loš, samo su dvojica i dalje raspoložena da grade.

Pored bogougodnog mira i lepote ovog kraja, Dejan je na ideju da oživi selo došao i zbog toga što ga ono podseća na detinjstvo. Za vreme letnjeg raspusta sa vršnjacima je hvatao ribu na reci Dulenki, igrao žmurke, što je bio doživljaj za njega.

- Na proleće ćemo renovirati školu i od nje napraviti kafić za turiste, a sav prihod uložićemo u obnovu kuća, koje su građene po ugledu na one koje su se pravile u vreme Turaka. Iako je Dulene, koje je pripadalo Rekovcu, dve decenije pre mog rođenja pripojeno Kragujevcu, osećam se kao Levčanin i hoću da vratim ljude u ovaj kraj - priča Dejan.
PODRŠKA MEŠTANA

Dejan ima i podršku meštana, jer smatraju da je njegova ideja odlična. Goran Petrović kaže da su prvo počeli da sređuju školu, staru ceo vek u kojoj se dečji žamor nije čuo tri decenije, kako bi deca iz okoline mogla da organizuju nastavu u prirodi i da bi zavolela selo. Milan Stojadinović dodaje da je ovaj kraj vazdušna banja, da imaju izvorsku vodu, zdravu hranu, da je Crni vrh idealan za planinarenje, paraglajding, a mogu da vrate i nekada aktuelne "džipijade".

PRVA SOBA ZA IZDAVANjE

Na Crnom vrhu postoje dve vikendice, a Mira i Zoran Milenković iz zaseoka Matinac, čija je kuća na oko 500 metara nadmorske visine, već su odvojili sobu za turiste.

- Pre dve godine dolazili su iz turističke organizacije i pitali nas da li imamo nešto da izdajemo turistima. Mi smo spremili, ali sa nama posle nisu kontaktirali - priča Mira i dodaje da je u Matincu nekada bilo puno kuća, među kojima je bio i dom Dejanovog dede Vladislava.