Pčelara najviše u Kragujevcu

Božidar Golubović iz sela Bobovo kod Svilajnca već pet decenija čeka dan kada će se uvesti red u prodaji meda, jer, kako kaže, „došli smo u situaciju da deca iz Evropske unije jedu pravi med, a naša veštački“. On se nada da će najavljeno osnivanje Regionalnog centra za pčelarstvo u Svilajncu, po ugledu na slovenački grad Radovljica, doprineti boljoj kontroli kvaliteta i standardizaciji proizvoda pčelara iz Resave.
– Mnogo ima veštačkog meda po marketima. Na teglama gde piše samo med, to je veštački i jeftiniji je u odnosnu na prirodni. On nije otrovan, ali nije ni kvalitetan. Sada, kada izvozimo u zemlje Evropske unije, dođe komisija koja pečatira i burad i ambalažu, i tako ostaju dok ne stignu analize. Tek kada se utvrdi da je sve kako treba, može da se izvozi. Za naše tržište nema tako stroge kontrole. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da naša deca jedu veštački, a prirodni med jedu, recimo, deca iz Nemačke – kaže Božidar Golubović, predsednik društva pčelara „Resava“ koje okuplja 86 proizvođača.
Pčelari iz Resave, koji su poznati i po Homoljskom medu, nadaju se da je osnivanje Regionalnog centra prekretnica. Pre svega moći će da se utvrdi kvalitet meda i da se lakše dođe do selektiranih matica. Golubović tvrdi i da mnogi pčelari imaju nekvalitetne saćne osnove.
Regionalni centar pčelarstva u Svilajncu, u čiju će izgradnju biti uloženo milion evra, pomoći će proizvođačima da standardizuju svoje proizvode, doprineće stvaranju brenda, kontroli kvaliteta i samog plasmana meda za Evropsku uniju. Trebalo bi da najdalje za dve godine bude izgrađen u krugu Poljoprivredno-veterinarske škole u ovom gradu.
Kragujevac je grad sa najvećim brojem košnica, a 60 odsto ukupne domaće proizvodnje meda dolazi iz Šumadije. Trenutno se u Kragujevcu i okolini preko 1.000 ljudi bavi pčelarstvom.