Penzioner Zoran Tomić (67) iz Kragujevca, napustio je kaldrmu i na četiri hektara šljivara u selu Ratković, počeo da gaji crne i bele mangulice. Ove svinje, bar do sudbine zbog koje su i gajene, žive vrlo lepo: slobodne su u šljivaru, imaju jezerce za brčaknje i jedu samo zdravu hranu.
– Sa njima se ne može kao sa većinom stoke koju seljak čuva. Ovoj svinji prinesite kukuruz koji je u nekoj radnji naprskan sredstvom protiv buba i neće ga pogledati. Samo ga onjuše i odu. Za njih sam gajim kukuruz. Ja imam obor, ali u njega mogu svinje naterati samo kada tamo bacim hranu i kada je toliko hladno da je napolju neizdrživo. Inače žive napolju. Kupio sam im za obor i neke lampe za grejanje, sve su ih porazbijale, ne treba im. Ma, čudne životinje, posebne, smeška se Zoran.
“Čudne životinje” neuke posmatrače mogu da osramote, pa da neko, nakon što izjavi “imate i ovce”, posramljen shvati da su u pitanju ipak svinje, ali sa krznom nalik ovčijem.
One su takođe i dobre majke.
– Kada neka svinja treba na svet da donese mlade, ne mogu da je nateram u obor, sem na prevaru. One se sakriju i oprase same, u šipražju, pa kroz koji dan sa svojim šarenim prasićima ponosno prošetaju kroz šljivar. Jednom sam špijunirao kada se prase i video neverovatnu scenu.
Prase koje tek što je izašlo iz majke, staje odmah na noge i počinje da rije zemlju, traži neku hranu. Kada sam jednom uspeo tri prasne svinje da zatvorim jer je napolju bilo ledeno, one su se oprasile i opet me zaprepastile. Dve svinje ležale su na podu bočno, stomakom uz stomak, a treća poprečno. Svi prasići ležali su na njima. Tri majke su ih zajednički grejale svojim telima - priča Zoran.
Da bi životinjama koje ga hlebom hrane ulepšao život, bar do svinjokolja, ovaj čovek je napravio bazen u šljivaru.
– Prijatelj koji je renovirao kupatilo dao mi je staru kadu, a ja je ukopao u šljivaru, pa napunio vodom. Dođem sutra, one kadu izrovale, izbacile van. Dobro, kažem ja, ne sviđa vam se i to je u redu. Odnesem kadu, a one uđu u onu blatnjavu rupu ispunjenu vodom i poče masovno uživanje u blatu. Shvatim ja poruku i počnem redovno tu rupu da punim vodom. Njihovoj sreći nikad kraja – kaže Zoran.
Ovaj čovek radio je na recepciji čuvenog hotela “Kragujevac”, služi se nemačkim, italijanskim i malo turskim jezikom i dosta je proputovao. Oko deceniju i po radio je u fabrici hrane “Zvezda”, na planiranju toplih obroka za 35.000 ljudi u pola kragujevačkih fabrika.
Nakon svega toga vratio se na selo, najpre zbog novog radnog mesta, a onda zbog starih roditelja i kao mestu života. U gradu mu žive supruga i dve ćerke.
Mangulice je počeo da čuva pre pet godina, kada je u bescenje prodao ogromne količinje šljive, a onda i te pare jedva naplatio. Tada je rešio “neka moje šljive jedu moje svinje”.
– Sada imam 10 krmača i tridesetak prasadi. Tovim ih do 100 kila, jer su ovo svinje koje su sa 50 kila masne, ima više masti nego mesa, a prodavati ih takve znači – izgubiti kupce. Hranim ih ječmom, pšenicom, kukuruzom, tritikalom. Jedu i slamu i seno. Ove svinje obožavaju da riju, traže korenje, gliste, puževe i od takve hrane im je valjda i meso tako lepo. Šta je meso ako nije “šareno”. Kažu da je ovo meso i zdravo – objašnjava Zoran.
Izvor/Foto: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
