Kragujevčani, evo kako da uštedite i vreme i novac
01
Pet, Nov

Vesti

Gde se sve kriju dodatni troškovi i može li se uštedom sačuvati kućni budžet? 

Većina građana Srbije malo vodi računa kada se zadužuje kod banaka. Vrlo retko prvo obiđu više banaka i raspitaju se za uslove, pa se onda odlučuju za kredit, dozvoljeni minus ili kreditnu karticu. Uglavnom, prilikom ulaska u prvu banku koju im preporuči rođak ili prijatelj, potpisuju ugovore a da i ne pročitaju na šta su stavili paraf. Zbog toga, već posle mesec dana, kada počnu da stižu obaveze na naplatu, sledi kajanje.

Kada bi vodili računa koliko se i gde zadužuju, građani Srbije bi mogli mesečno da uštede dobru svotu novca. Tako, na primer, gotovo 70 odsto zaposlenih i penzionera koristi dozvoljeni minus, koji je najskuplji vid zaduživanja. Od toga više od polovine stalno, tokom cele godine prekoračuje sredstva koja ima na raspolaganju na tekućem računu, odnosno koristi pozajmicu u punom iznosu. Obično je to jedna plata, ali, banke sve više povećavaju taj limit, na dve pa i tri zarade, odnosno penzije, jer im je zarada enormna.

I Narodna banka Srbije savetuje građane da se ne zadužuju bez preke potrebe.

Kreditna kartica treba da se koristi samo za planirane kupovine i u iznosu koji može da se pokrije iz zarade, kako bi se izbegla kamata. Mnoge banke ne zaračunavaju nikavu kamatu, ukoliko se utrošeni iiznos plati do polovine sledećeg meseca.

Nažalost, mnogi građani i dalje odlaze na šlatere banaka i pošte da bi platiti račune, a osim što izgube vreme, ostanu i bez prilične svote novca svakog meseca. Provizija za razne usluge, od telefona do struje, iznosi od minimum 25 pa čak do 200 dinara! Ukoliko bi se plaćalo elektronski, novčanik bi bio puniji za taj iznos. Najčešće su penzioneri oni koji čekaju u redovima, jer ne umeju da koriste kompjutere. Ipak, mlađi članovi porodice bi mogli da im pomognu i uštede i vreme i novac.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu