Japanci u redovima ispred prodavnica čekaju da kupe televizor proizveden u Srbiji! Teško je čak i zamisliti, zar ne? Hajde da se vratimo tri decenije unazad, u 1985. godinu i dolazak „jugića“ u Ameriku. Jeftin „Zastavin“ automobil je postao instant-hit a prodavci su čak morali da prave liste čekanja.
Još jedan treptaj očima i evo nas u 2015. I, pogodite šta: Amerikanci i dalje pričaju o „jugiću“. Uglavno, kao o najgorem automobilu milenijuma. Ali, u početku „osvajanja SAD“ nije bilo tako. Istraživanje iz 1987. godine otkriva da je jedna četvrtina vlasnika „jugo“ ocenila maksimalnom ocenom, dok je 42 odsto stanovnika SAD bilo spremno da kupi još jedan „Zastavin“ automobil.
Procenjuje se da je u prve tri godine u SAD prodato oko 160.000 „jugića“ čija je cena bila 3.990 dolara. Slučajnost ili ne, „jugo“ je u reklamnim spotovima za Severnu Ameriku prikazan pored ikona kao što su „ford model A“ i „folksvagen buba“, a predstavljen je sloganom „jednostavno i pristupačno prevozno sredstvo“.
„Jugo“ je zvanično bio predstavljen 1984. na Salonu u Los Anđelesu, ali je pre prelaska „velike bare“ na automobilu, u fabrici u Kragujevcu, moralo da se odradi 500 prepravki kako bi se poboljšao kvalitet. Takođe, „jugić 45 GV“ (good value) sa 45 KS bio je najsporiji automobil koji se prodavao na američkom tržištu i jedva je uspevao da postigne 70 milja na sat (oko 115 km/h) iako je „Zastava“ obećavala maksimalnih 140 km/h.
Pre nego što je postao predmet podsmeha američkih medija, „jugo“ je krajem 80-ih dobio i snažniji 1,3-litarski benzinski motor u verzijama „GLV“ i „GVX“, a kao dodatna oprema mogli su da se poruče „Renoov“ trostepeni automatski menjač i klima-uređaj.
Međutim, ulazak u poslednju deceniju 20. veka bio je početak kraja za naš „jugo“. Razloga za sunovrat je više, od zastarele tehnologije, preko nama dobro poznatih političkih previranja u SFRJ pa sve do ozbiljne konkurencije koja je u SAD stizala iz Azije, Koreje i Japana pre svih. „Jugo“ se za samo pet godina od traženog automobila transformisao u predmet podsmeha „novoamerikanaca“ koji više nisu želeli da kupuju jeftine automobile. Trend je prošao, a „Zastava“ i Jugoslavija nisu uspeli da se prilagode novom talasu, za razliku od „Hjundaija“, „Tojote“, „Nisana“...
Na kraju, red je da deo „krivice“ prebacimo i na američke vozače. Zabeležno je da su vlasnici retko odlazili na redovne servise, iako su imali besplatan program održavanja i zamene ulja. Zbog niske cene, „jugić“ su tretirali kao „jednokratan proizvod“ koji biste kupili detetu kada krene na koledž, svesni da će pre diplomiranja automobil završiti na otpadu ili na nekom napuštenom parkingu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
