Posle brojnih negativnih komentara Kragujevčana, a i onih koji sebe smatraju Kragujevčanima pomislili smo da je najbolji način da stavimo tačku na tu priču tako što ćemo pitati rođene Kragujevčane šta misle o dolasku ljudi sa strane u njihov rodni grad.
Za mišljenje o “sindromu pridošlica” pitali smo i stare i mlade. Odgovori će vas iznenaditi.
Problem je u tome što smo nekad kontrolisali plimu i oseku, a danas jašemo nečiji talas. Divizija u Kragujevcu – kulturološka, finansijska i intelektualna – sveprisutna je i izraženija nego ikad. Ovo je mnogo dublji problem od same segragacije Kragujevčana i “Provincijalaca“, kažu naši sugrađani.
Kragujevac je u takozvanu demografsku tranziciju ušla još u godinama pred Drugi svetski rat. Migracije stanovništva iz sela u gradove, smanjenje životnog prostora koje je nastalo kao posledica prelaska u velike gradske centre, kao i pad standarda usled razarajuće ekonomske krize sa početka tridesetih godine prošlog veka uslovili su i pad nataliteta. U posleratnom periodu usled opšteg poleta i zanosa dolazi do kratkotrajnog skoka nataliteta, koji se naglo završava 1953. godine, dakle u vremenu posleratne industrijalizacije i novih seoba iz sela u grad.
Sa 179.417 stanovnika Grad je po veličini prvi u Šumadiji, a četvrti u Republici Srbiji. Teritoriju Grada čine 57 naseljenih mesta sa 78 mesnih zajednica.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
