Ove godine uprava kragujevačkih vrtića nije mogla da ispuni zahteve oko hiljadu roditelja za upis dece u državna obdaništa. Gradska uprva razmišlja o modelu sufinansiranja privatnih vrtića koji se već uspešno sprovodi u Beogradu i Novom Sadu. Ipak najveći problem za sprovođenje ovog modela je nedostatak novca u gradskom budžetu.
Za oko hiljadu mališana ove godine u Kragujevcu nije bilo mesta u državnim vrtićima.
"Značilo bi nam pre svega zbog finansijske situacije ali i zbog socijalizacije deteta. Njemu treba društvo jer je ovako upućeno samo na jednu ženu, na dadilju", kaže Koštana Stojadinović.
Kragujevac ima 17 državnih vrtića. Roditelji u proseku čekaju i po dve godine za upis svoje dece u obdaništa.
"Nemamo uslova jer više nema kapaciteta. Prethodnih godina smo sve adekvatne prostorije već i pretvorili u prostorije za boravak dece tako da su naši kapaciteti potrošeni", navodi Milka Simić, zamenica direktorke predškolske ustanove ,,Nada Naumović''.
Gradska uprava rešenje vidi u privatno-javnom partnerstvu između lokalne samouprave i privatnih vrtića.
"Puno bi nam značilo i što se tiče našeg daljeg razvoja. Ukoliko dođe do toga mi bismo mogli i da proširimo svoje kapacitete i da obezbedimo, za još jedan broj mališana, kvalitetno čuvanje dece", napominje Bojana Miković, direktorka prtivatne predškolske ustanove u osnivanju ,,Vrabac''.
Boris Kovačević, član Gradskog veća za vanprivredne delatnosti kaže da grad Kragujevac, sa postojećim predškolskim ustanovama, finansira 80 % ekonomske cene dok roditelji plaćaju 20 %, te da je ideja da se u tim okvirima ostane i kada bude u planu saradnja sa privatnim vrtićima.
Za sada su najveći problemi finansijske prirode jer grad ne može da obezbedi potrebna sredstva za ovaj model saradnje. Sa druge strane i privatni vrtići su u procesu verifikacije dozvola tako da se roditelji mogu nadati rešenju ovog problema tek naredne godine.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
