Na putu od njive do trpeze kod nas propadne i do 30% hrane. Naša vekna u poređenju sa svetom jeftina, pa završi i na đubretu.
Staro pravilo da se u Srbiji od svih namirnica hleb najivše poštuje, moraće, kako upozoravaju stručnjaci, da pretrpi reviziju. Srbi, prema podacima do najviše bacaju upravo hleb, dok se ostale namirnice koje se kupuju u domaćinstvima, poslednjih godina, pre svega zbog besparice, daleko bolje čuvaju i ne dešava se da zbog isteka roka trajanja završe u kanti za đubre.
Srbija se u slučaju bacanja hrane nalazi negde u svetskom proseku. Nismo ni među nerazvijenim zemljama, gde se najveći deo bačene hrane, čak i više od 50%, upropasti zbog neadekvatnog prevoza i skladištenja, a ni među najrazvijenijim zemljama, gde najveći deo hrane bacaju domaćinstva.
Nimalo bolja situacija nije ni u Kragujevcu, gde se hleb može videti i ispod prozora, ispred zgrada ili pored kontejnera.
Izgleda da se poslovica "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom." shvata bukvalno.
Podaci istraživanja problema bacanja, odnosno, propadanja hrane u svetskim okvirima ukazuju na to da bi, kada bi se sva hrana koju proizvedemo sačuvala i pravilno rasporedila, ovaj problem bi bio rešen.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
