Bombe bačene na "Zastavu" i danas ubijaju

Bombardovanje kragujevačke fabrike Zastava tokom NATO kampanje 1999. godine i dalje je delom obavijeno velom tajne kojom se možda kriju daleko teže posledice rata za radnike i žitelje najvećeg grada Šumadije.

- Stanujem u Kragujevcu, par stotina metara od pogona fabrike Zastava koji su bombardovan 9. i 12. aprila 1999. godine. Moja supruga Snežana je 2006. godine umrla od raka, odnosno mikrocelularnog kancera pluća. Bila je dotle zdrava, majka dvoje dece, imala je sređen život, nikada nije pušila, odrasla je na selu. Kada sam pitao lekare zašto je došlo do obolevanja i tako naglog i ubrzanog širenja bolesti, doktorka mi je odgovorila da nije mogla da pomogne ni svom suprugu, ni bratu koji su umrli od iste bolesti - kaže u razgovoru za "Vesti" Dragan Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

On je jedan od retkih Kragujevčana koji ne prestaje da javno proziva državu zbog toga što ćuti o zdravstvenim i ekološkim posledicama raketiranja fabrike Zastava.

- Mnogi radnici fabrike i građani učestvovali su u gašenju požara i raščišćavanju hala. Najveći broj njih su, nažalost, danas pokojni - dodaje profesor Bataveljić.

On podseća na ono što svi znaju, ali ćute, da su prilikom bombardovanja Zastave pogođeni transformatori iz kojih je u reku Lepenicu isteklo vrlo otrovno piralensko ulje. Zbog požara vazduh je bio zagađen još otrovnijim dioksinima, fozgenom koji spada u bojne otrove, metilhloridom itd.

- Piralen je iz Lepenice stigao u Moravu, a ova se uliva u Dunav tako da su vodotokovi zagađeni i naravno ta informacija se skriva. Kragujevčani nisu obavešteni u kakvoj sredini žive, niti zašto su odeljenja za onkologiju u bolnicama prepuna. Ministarstvo zdravlja nikada nije sprovelo epidemiološku studiju o tome - kaže profesor Bataveljić.

U međuvremenu, Republika Srbija potpisala je 2009. godine ugovor sa Fijatom o zajedničkom ulaganju u kragujevačku "Zastavu". U tekstu ugovora kaže se da izraz "ekološki ekspert znači: SGS ili neko od zavisnih društava". 

To bi značilo da je SGS, jedna od najvećih svetskih firmi za kontrolu kvaliteta, bez ikakvog tendera kroz ugovor Republike Srbije sa Fijatom, automatski dobila posao ekološkog eksperta. To bi, takođe, značilo da je Fijat uslovio zaključivanje ugovora - određivanjem SGS kao "ekološkog eksperta". Stvari izgledaju logičnije ako se zna da je upravo Fijat jedan od glavnih akcionara SGS, a da je Serđo Markioni, generalni direktor Fijata, ujedno i predsednik Skupštine akcionara SGS-a.

Iz teksta lokalnog ekološkog plana Kragujevca za 2010 - 2014. godinu vidi se da je "pre zaključenja transakcije" sa Fijatom, Republika Srbija imala obavezu "da izvrši sve akcije predviđene Planom čišćenja". Dodaje se da je "za potrebe pripreme Plana čišćenja angažovan ekspert za zaštitu okoline SGS da izvrši uzorkovanje i analizu tla, površinskih i potpovršinskih voda u cilju karakterizacije lokacije".

Iako su to tražile, opštinske vlasti Kragujevca nikada nisu saznale kakvi su bili rezultati analiza SGS-a i čišćenja "Zastave", koje su poreski obveznici u Srbiji, kako je objavljeno, platili dva i po miliona evra. 

Zanimljivo je da smo na kombinaciju Fijat - SGS naišli i na Sardiniji. Kako su "Vesti" izveštavale, u novembru 2012. Domeniko Fiordalizi, tadašnji okružni javni tužilac u mestu Lanuzei na jugoistoku Sardinije, predložio je okružnom sudiji optužnicu protiv 20 lica koje tereti da su odgovorni za strašne zdravstvene i ekološke probleme prouzorkovane višedecenijskim probama radioaktivnog i drugog oružja na obližnjem poligonu NATO-a u mestu Kvira.

Misterioznu slagalicu upotpunjuje i odgovor portparola Fijata za Srbiju Aleksandre Ranković koja nas je takođe pismeno obavestila "na temu SGS izveštaja" da je "plan zaštite životne sredine i održivosti, deo potpisanog Ugovora između Vlade Republike Srbije i FIJAT Grupacije, koji je poverljivog karaktera". Što se tiče same firme SGS, Margareta Žarkov iz pres-odeljenja ove firme prenela nam je, posle konsultacije sa nadležnima, da su "dokumenti tajni".

Miljana Stojanović-Milosavljević - u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja - uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike "Zastava" pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike "Zastava" 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja "Zastave" piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište, završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike - biljke, životinje i ljudi.

Najosetljivija ženska populacija

Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna i biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe, redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama - na ljude.

"Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja", piše u zaključku doktorske disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.

"U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući i čoveka", navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević.

Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine "Zastava" se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena, dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini - od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini - svi su udisali kancerogene čestice.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović- Batut" objavljeni pre dve godine pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma u Srbiji povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto. 

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić je to direktno povezao sa NATO bombardovanjem i naveo da Srbiju ove godine čeka "eksplozija solidnih malignih tumora". 

"Pratili smo kretanje malignih tumora od 2001. godine do 2010. godine i uočili da je pojava malignih leukemija i limfoma povećana za 110 odsto, dok je učestalost pojave svih tumora zajedno i leukemija i solidnih tumora povećana za 20 posto", kazao je Čikarić prošle godine, ističući da se bolest ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije. 

Čikarić je rekao da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore - karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva.. taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina. 

"Naša istraživanja su pokazala da se od 2001. do 2008. godine broj novoobolelih od raka povećavao za dva posto, da bi 2009. godine u odnosu na 2008. bio povećan za šest odsto, a 2010. u odnosu na 2008. deset posto. To nam je znak da iduće godine možemo očekivati eksploziju solidnih malignih tumora, kao što se desilo 2006. godine sa leukemijama i limfomima”, naglasio je Čikarić. 

"U izveštaju Bakarija Kantea navodi se da se bombardovanje desilo u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u celom lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba", navodi "Ekspres".

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su neki tereni trajno zagađeni, kao i da se zagađenje širi po Srbiji, ali i po okolnim zemljama. 

"Taj uranijum se prvo pretvarao u prašinu koja je nošena vetrom po celoj Srbiji, ali i po celom Balkanu, čak je stizala i u Avijano, odakle avioni nosili bombe. Nakon toga čestice prašine su se taložile na zemlju i tako dospevale u površinske vode, biljke i životinje i ulazile u lanac ishrane", naveo je Čikarić. 

Iako se o tome govorilo u javnosti, u Srbiji niko nije pokušao da pokrene naplatu ratne i ekološke štete zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom.

Izvor: "Vesti", "B92", "Ekspres"