Dr Elizabet Ros – heroina 20. veka

Na današnjoj konferenciji za novinare u prostorijama Crvenog krsta, najavljen je kompletan program ove svečanosti koji je planiran za petak, 13. februar. Program će otpočeti svečanim prijemom gostiju iz ambasada, Srpskog lekarskog društva, Crvenog krsta Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kod gradonačelnika Radomira Nikolića. Prijemu će prisustvovati publicistkinja iz Edinburga, Luiz Miler kojoj će ovom prilikom biti uručeno visoko priznanje – Zlatni znak Crvenog krsta Srbije. Nakon svečanog prijema u zgradi Grada, opelo dr Ros i članicama britanske medicinske misije služiće episkop šumadijski gospodin Jovan sa početkom u 10 časova. Nakon opela, u dvorištu Crvenog krsta biće otkrivena spomen ploča dr Elizabet Ros u prisustvu gradonačelnika Kragujevca i predsednika Crvenog krsta Srbije.

U okviru obeležavanja ovog jubileja, Crveni krst Kragujevca štampao je knjigu «Srbija pamti-kultura sećanja» grupe autora koju je uredila Ljuljana Nikšić. Knjiga je posvećena misiji medicinskih radnika u Srbiji u Prvom svetskom ratu, a svoju promociju imaće istog dana u popodnevnim satima, u Vukovoj zadužbini u Beogradu. Ove godine Crveni krst je štampao i razglednicu na kojoj se nalaѕi rad-litografija Mejbel Dirmer, darovitog pisca, ilustratora i dramske spisateljice koja je kao bolničarka negovala srpske bolesnike zajedno sa Elizabet Ros. Ova razglednica prodavaće se u humanitarne svrhe po ceni od 100 dinara. I časopis Crvenog krsta Kragujevca «U službi humanosti» čije štampanje pomaže grad Kragujevac, svoj novi broj posvećuje doktorki Ros i njenim najbližim saradnicama. Crveni krst Kragujevca raspisao je literarni konkurs na temu «Elizabet Ros-heroina 20. veka» koji je naišao na veliki odziv učenika kragujevačkih škola.

- To što su one uradile upravo ih čini heroinama 20. veka, napustile su svoje udobne domove i odazvale se pozivu da dođu u Srbiju, i znalo se te 1914. godine da je krenula epidemija tifusa i dr Elizabet Ros je bila neko koga su interesovale tropske bolesti i ona je došla iz Persije na taj poziv.Došla je prvo u Niš, i odmah potom u Kragujevac gde je bila najveća vojna bolnica. U to vreme Kragujevac je imao 15 000 stanovnika, 1000 ranjenih i bolesnih, 550 kreveta je zadužila ona sa svojim bolničarkama. Nesebično se brinula i negovala ih, ali je ubrzo i sama podlegla epidemiji tifusa i umrla na svoj rođendan, 14. februara, kada je imala samo 37. godina – kaže Nevenka Bogdanović, sekretar Crvenog krsta Kragujevca.

Prema njenim rečima, Kragujevčani su doktorku Ros sahranili uz najveće počasti.

izvor/foto: kragujevac.rs