Sve je više kafe sumnjivog kvaliteta i zaplene su češće. Neki proizvođači kafu mešaju sa sumnjivim dodacima, i prodaju je kao pravu. Takva kafa se prodavala najpre na ulicama i buvljacima, ali se sve češće može naći i u velikim trgovinskim lancima.
Kafa se najviše uvozi iz Brazila, a dva najveća proizvođača u Srbiji pokrivaju oko 85 odsto tržišta, dok je ostatak raspoređen na više od 200 malih pržionica.
Sve je više kafe sumnjivog kvaliteta, pa su i zaplene češće. Iz Republičke tržišne inspekcije kažu da su u poslednjih pet godina zaplenili oko 60 tona pretežno sirove kafe. Ona uglavnom pokušava da se prokrijumčari u zemlju uglavnom preko Hrvatske, Slovenije, Kosova i Crne Gore.
Zbog niskog standarda, mnogi kupuju jeftinije proizvode ne razmišljajući o njihovom poreklu i kvalitetu.
"Dešava se da na nekim proizvodima, na primer kod mešavine kafe i surogata, u delu gde se nalazi spisak sastojaka tačno navede propisan naziv, da je reč o mešavini kafe i surogata kafe, dok se na prednjoj strani izostavi reč surogat i na taj način se dovodi potrošač u zabludu, iz prostog razloga što misli da se radi o čistoj kafi", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Uvođenje akciznih markica na kafu bilo bi važno za potrošače, smatraju u potrošačkim organizacijama.
To bi značilo kvalitet proizvoda, bezbednost i njegovu zdravstvenu ispravnost. Potrošači tada ne bi bili u situaciji da kupuju kafu ispod tezge, već u legalnim tokovima i na taj način proizvođač dodatno potrošačima garantuje za kvalitet svog proizvoda, kažu u Centru za zaštitu potrošača.
Najtraženija je tradicionalna kafa, a u proseku stanovnik Srbije je prošle godine potrošio tri i po kilograma kafe.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
