Sa dugom za neplaćene poreze i doprinose od čak 6,2 milijarde dinara, Zastava Oružje je, prema zvaničnoj informaciji Poreske uprave, najveći dužnik među aktivnim pravnim licima, ali se u fabrici zbog toga ne uzbuđuju previše i tvrde da će problem, konvertovanjem neizmirenih obaveza u ulog države u kapitalu preduzeća, biti rešen do kraja godine.
U toku je postupak konverzije našeg poreskog duga u ulog države u kapitalu preduzeća i taj posao će biti završen do kraja godine, nakon čega ćemo nastojati da finansijske obaveze prema državi redovno izmirujemo - kaže za naš list direktor Zastave Oružja Rade Gromović, napominjući da će država nakon toga postati gotovo stopostotni vlasnik te fabrike.
Gromović, međutim, ukazuje i da značajan deo odgovornosti za nastali dug snosi država koja svoje finansijske obaveze prema fabrici nije izmirila, o čemu niko, kaže, ne piše. Naime, država kragujevačkoj fabrici odavno duguje 50 miliona dolara za ranije izvezeno oružje, a sa kamatama taj iznos dostigao je čitavih 100 miliona dolara. Ipak, i sam podatak o „težini“ fabričkog poreskog duga deluje paradoksalno, kad se zna da su šumadijski oružari poslednjih godina značajno povećali izvoz, pre svega lovačkog i sportskog oružja na američko tržište, ali i vojnog naoružanja u zemlje severne Afrike, Bliskog istoka i drugde.
Taj dug kragujevačke fabrike nastajao je od decembra 2003, kad je zaustavljen izvoz domaćeg oružja, zbog afere „orao“, u okviru koje je deo vojnog naoružanja namenjenog Nigeriji, završio u Liberiji. Značajniji izvoz Zastavinog oružja ponovo je pokrenut 2007. posle uspostavljanja saradnje kragujevačke fabrike i američkog Remingtona, međutim, dugovi za poreze i doprinose i enormne kamate na njih u međuvremenu su narastali do nivoa da Zastava Oružje, uprkos rastu plasmana na svetskim tržištima, nije mogla da ih servisira. U više navrata te obaveze konvertovane su u ulog države koja je sada vlasnik oko 75 odsto kapitala kragujevačke fabrike. Uz to, ogromnim dugovanjima oružara država je dodatno kumovala jer ni svoje druge obaveze prema domaćoj vojnoj industriji nije izvršila.
Tako nikada nije formiran fond za finansijsko i tehničko - tehnološko restrukturiranje preduzeća odbrambene industrije Srbije, koji je Vlada prema sopstvenoj odluci morala da osnuje još 2005. godine. Otuda su i Zastava Oružje i ostalih pet fabrika iz te grane, u kojima je država takođe većinski vlasnik, i dalje prepuštene same sebi kad je u pitanju finansijska konsolidacija, investicije i razvoj. Istovremeno, poslovanje Zastave Oružja opterećuje i nepovoljna kadrovska struktura, u kojoj postoji višak zaposlenih među administrativnim i režijskim radnicima, što bi opet trebalo da reši država već najavljenim socijalnim programom.
izvor: danas