Kragujevčanin, Palestinac i šumadijski zet!

"Kad god nam se ukaže prilika, vodimo Kragujevčane u Palestinu. Jerihon, koji je najstariji grad na svetu, za sve je fascinantan. Tamo smo organizovali Dane Kragujevca... To je jedno lepo druženje, koje ćemo na kraju svi pamtiti", kaže Elzik. Elzik je oženjen Gordanom. Imaju dvoje odrasle dece i unuka Davida. Njegova šumadijska priča počela je pre skoro pola veka kada je iz svog rodnog sela, koje se tada nalazilo u Jordanu, pošao u svet da završi visoke škole u Evropi. Seo je u voz. I obreo se u Kragujevcu. Upisao je Mašinski fakultet. Kao student je otišao kod jednog kragujevačkog krojača da sašije odelo za bratovljevu svadbu. Kupio je štof i otišao kod krojača. I, tu ga je, kaže, izgleda čekala sudbina.

"Krojač je imao ćerku Gordanu. Kad sam se vratio iz Jordana sa svadbe, ona se pojavila na mojim vratima i donela mi neka pisma koja su mi stigla iz zavičaja. Stanovao sam u njenom komšiluku. I od tada smo zajedno. Zabavljali smo dve godine i posle toga venčali", priča Talal Elzik.

Ništa nije bila prepreka njihovom venčanju. Ni to što je on musliman, a ona pravoslavka. Njihove rodne kuće razdvaja više od 3.000 kilometara. O dilemama porodica pred njihovo venčanje postoji mala storija koje se Talal i danas seća.

"Moj starac, kako se u Srbiji zove tast, nije u početku bio baš najsrećniji što mu se ćerka udaje za mene. Brinulo ga je mnogo toga, bio sam stranac, ništa nije znao ni o meni, a kamoli o mojoj porodici. I tako on odluči da napiše pismo mom ocu. Posle izvesnog vremena stigne odgovor iz daleke Palestine. Moj otac mu je ovako napisao: 'Dragi prijatelju, vi ste u boljem položaju nego ja. Mog sina ste upoznali, a ja buduću snajku nisam ni video'", sa osmehom se seća Elzik.

Posle pristiglog pisma napravljena je velika svadba u tadašnjem hotelu Košutnjak. Bila je po srpskim običajima, ali na slavlje niko od njegove rodbine nije mogao da dođe, osim drugara studenata iz Palestine.

"A život je čudo... Sve namesti nekako. Baš na dan naše svadbe moja majka je imala operaciju na srcu, ali mi nisu rekli da mi ne pokvare radost", priseća se Elzik.

Ovaj šumadijski zet veoma voli Srbiju. Palestina mu je, kaže, najmilija, ali Srbija je njegova druga domovina. U Srbiji mu se najviše dopadaju naše svadbe, i to one prave srpske, koje traju po tri dana uz piće, pesmu i jelo. Ali, s druge strane, ne sviđa mu se što se hrana iznosi na groblje i misli da bi to trebalo da bude skromnije. Brine ga i to što mladi posle 10 sati izlaze po kafanama.

"Slavimo Aranđelovdan, to je krsna slava mog oca. Ali slavimo i Bajram. Tada imamo preko 50 gostiju. Naučila sam da spremam i palestinska jela, i to radim sa zadovoljstvom. U ovoj kući nema podela, ni prekrštavanja. Na istom stolu stoje i ikona i maketa džamije", objašnjava Gordana.

Talal je kao konzul pet dana u nedelji u Beogradu i tada je odvojen od kuće. Vikendom koristi svaki slobodan trenutak da bude sa porodicom.

"Putujem po celom svetu, ali često i Goca ide sa mnom. Lepše mi je kad smo zajedno. A vikendom idemo na plac u blizini Kragujevca. Tamo imamo baštu i voćnjak. Tu sam doneo i povrće iz moje domovine. Gajimo i bamiju, koja liči na našu boraniju, zatim posebne vrste krastavaca. Sadimo luk, papriku, paradajz... A pošto ne mogu da živim bez prijatelja, onda ih pozovemo, ispečemo jagnje i uživamo. To su prijateljstva koja traju 30 godina", priča Talal, koji je posle 47 godina sa srpskim pasošem ušao u svoju zemlju.

Već godinama Talal organizuje Dane Palestine u Kragujevcu. Tada dolaze folklorne grupe i mladi iz Jerihona koji u pešačkoj zoni predstavljaju kulturu ove zemlje. Obavezno se postavlja i veliki sto sa njihovim specijalitetima. Hranu sprema supruga Gordana sa ćerkom Linom i tada stotine Kragujevčana uživaju u ukusima orijentalne hrane.

"Na sve sam se navikao u Srbiji za ovih skoro pola veka, ali na zimu nikako ne mogu. Kad padne sneg i počnu mrazevi, meni nije dobro", kaže na kraju Elzik. 

Izvor: Danas