U gružanskom selu Donja Vrbava niko od meštana ne zna imena stanovnika, komšije se među sobom raspoznaju samo preko nadimaka, a tako dobijaju i poštu.
Ova informacija izneta je na promociji knjige "Nadimci u Donjoj Vrbavi kao kulturno i tradicionalno nasleđe" koju su pripremili Vesna Pehrat i Đurđina Antonić u izdanju Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Najčešći nadimci su po životinjama. U Donjoj Vrbavi, gdje živi oko 300 stanovnika zna se ko je Pevac, Mačak, Kurjak, Prase, Ovan, Zec, Misirka, Zeljov, Cicko, Đavo, Trcak, Badžo, Zubonja ili Turčin, ali niko ne zna krštena imena tih ljudi.
Kako je rečeno, u tom selu najveće probleme ima poštar, jer ako je pismo adresirano imenom i prezimenom neće moći da ga uruči pošto u selu kažu da takav ne postoji. Ako je napisan samo nadimak - zna se ko je primalac!
Profesor istorije Predrag Toroman objasnio je da u Donjoj Vrbavi žive četvorica meštana koji se zovu Zoran Joksić, ali ako nema nadimka svaka pošiljjka na to ime biće vraćena.
Nadimci se generacijski prenose i imamo slučaj da jednoga u istoj familiji zovu Rus, a drugog Japanac, što potiče od 1905. godine kada su zaratili Rusija i Japan. Rođena braća su se tada posvađala oko toga i dobili nadimke koje i danas imaju njihovi potomci - kaže Toroman.
Navodi se i primer da starog meštanina Ljubinka Joksića (80) niko ne poznaje, ali ako se kaže Rundo svi će pokazati gde mu je kuća, a njegov sin je nazvan Rundovac.
izvor:blic