Pod lupom unakrsnog ispitivanja prihoda i imovine čija primena počinje 1. janura naredne godine, prvo će se naći stečajni upravnici.
Vlasnici imovine vrednije od 35 miliona dinara dužni su da podnesu prijavu Poreskoj upravi. Ukoliko je u proteklih pet godina neko stekao imovinu u većoj vrednosti od zvanične zarade, na razliku će morati da plati 20 odsto.
U Poreskoj upravi kažu da je izbor na stečajne upravnike pao zbog velikih apanaža koje je ta kategorija zaposlenih dobijala, a koje su se kretale od nekoliko miliona do nekoliko desetina miliona dinara. Takođe, predmet neće biti oni koji imaju imovinu oko 35 ili 40 miliona dinara, već oni čije bogatstvo se meri milijardama dinara.
Svi koji budu boli oči svojim bogatstvom, biće predmet kontrole. Kada je reč o javnim funkcionerima, političarima, pre svih, u Poreskoj upravi tvrde, da su šanse da se neko provuče minimalne budući da će sve biti uzeto u obzir.
U poslednjih sedam godina stečajni upravnici su postali teži za čak 1,3 milijarde dinara na ime nagrada i naknada za stečajne postupke vezane za privatna preduzeća. Inače, u Srbiji se vodi preko 2.700 stečajnih postupaka, a ukupno ima 292 licencirana aktivna stečajna upravnika.
Prema pravilniku za rad stečajnih upravnika, osoba kojoj je poveren stečaj može da dobije nagradu do 28.100 evra za svaku firmu čija je vrednost veća od milion evra, plus do jedan odsto vrednosti firme.
Čedomir Čupić iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže da bi bio dovoljan Zakon o poreklu imovine. "Zakon o poreklu imovine obuhvatao bi sve građane, bili bi određeni i neki rokovi i naravno da je ispitivanje unakrsno. Zbog toga će, taj zakon imati istu sudbinu kao i Zakon o ekstraprofitu, to jest doživeće debakl", kaže Čupić, uz napomenu da je nelogično donositi specifičniji zakon ako postoji opšti koji sve pokriva.
izvor:blic