Kako boje deluju na našu psihu?

Uporedo s tim postoji razlika između teških i lakih boja - svetle boje nam se čine lakim a tamne teškim, pa nas prve uzdižu a druge pritiskaju. Boju osećamo kao tešku ako u sebi ima nešto crnila ili crvenila. Opažanje težine se tako integriše sa opažanjem boja. U vezi s tim poznati su ekperimenti sa radnicima koji smatraju žute sanduke lakšim od sivih, tamnoplavih i crnih.

Opažanje boja snažno se integriše sa akustičnim opažajima. Dokazano je da se pod uticajem akustičnih draži menja prijemčivost za boju: za tihe boje, posebno za zelenu osetljivost se povećava, a za drečave boje, naročito za crvenu osetljivost se smanjuje. Stoga bi u prostorijama s mnogo buke trebalo davati prednost zelenoj i plavoj boji.

Opažanje boja integriše se i sa osećajima topline. Tako razlikujemo tople i hladne boje koje smo dobili asocijacijom iz prirode, gde je žuto vruće, plamen crven, dok hladna voda i led imaju plavozelenu boju. Tako je utvrđeno da ljudi u zelenoplavom prostoru osećaju temperature za 3 do 4 stepena nižom nego u narandžasto obojenom prostoru, iako je temperatura u oba slučaja objektivno ista.

Poznata je i integracija opažanja boja sa ukusom. Poznat je eksperiment koji je izveo Samuel G. Gibben: pozvao je goste na ručak. Kada su gosti seli uključio je veštačko osvetljenje koje je neobično izmenilo boje jela. Gosti su redom gubili apetit a neki koji su iz pristojnosti ipak jeli, počeli su da povraćaju (Trstenjak, 1987).

Ovaj eksperiment pored toga što potvrđuje integraciju opažanja boja s hemijskim dražima, otkriva jednu zakonitost: pri opremanju prostorija, oruđa za rad ili jela treba da sačuvaju svoju prirodnu boju. Što više odstupamo od te prirodne boje, to lošije utiče na čovekovo raspoloženje.