Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se 10. maja počev od 2002. godine kada je SZO pokrenula globalnu inicijativu radi unapređenja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti, očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Dan se obeležava pod sloganom “Kretanjem do zdravlja”, jer je fizička aktivnost jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost je prepoznata kao četvrti vodeći faktor rizika koji globalno dovodi do 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje.
CILJEVI AKCIJE
Glavni ciljevi nacionalnih i globalnih akcija u sklopu obeležavanja ovog datuma su:
-podizanje nivoa svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji nezaraznih bolesti;
-isticanje brojnih prednosti bavljenja sportom i ukazivanje na pozitivne efekte redovnog vežbanja;
-podsticanje stanovništva širom sveta na bavljenje fizičkom aktivnošću u svim domenima;
-promovisanje zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičke aktivnosti.
POSLEDICA FIZIČKE NEAKTIVNOSTI
Stručnjaci SZO složili su se oko zaključka da je hipokinezija (smanjeno kretanje) postala globalni problem koji u velikoj meri ugrožava zdravlje svetske populacije, posebno u urbanim sredinama.
Istraživanja su pokazala da se 60-85% odraslih u svetu ne kreće dovoljno, a posledica toga je porast broja kardio vaskularnih obolenja (srčani i moždani udar i povišen krvni pritisak) osteoporoza, depresija i karcinomi.
Stručnjaci ističu da godišnje u svetu umire oko 1,9 miliona ljudi od posledica fizičke neaktivnosti i upozoravaju na začarani krug u kome živi prosečan čovek, vozeći se automobilom do posla, gde provodi osam i više sati sedeći, na kraju dana ponovo seda u automobil i kod kuće se „odmara“ uz televizor.
Cilj fizičke aktivnosti nije samo gubljenje kalorija i jačanje mišića, već i smanjenje stresa i popravljanje raspoloženja, jer se pri fizičkoj aktivnosti oslobađa određena količina neurotransmitera – endorfina koji pozitivno utiče na raspoloženje čoveka.
SAVETI
-Ukoliko već imate određene zdravstvene probleme, pre započinjanja fizičke aktivnosti posavetujte se sa svojim lekarom o vrsti i intenzitetu vežbi.
-Fizička aktivnost mora biti redovna, raznovrsna i prilagođena svakom pojedincu.
-Svako vežbanje obavezno započeti zagrevanjem 10 – 15 minuta, što ima za cilj da postepeno poveća brzinu otkucaja srca, povećan dotok krvi u tkiva, povećava elastičnost mišića i priprema ih za vežbanje što u značajnom procentu smanjuje povređivanje tokom vežbanja.
-Po završetku vežbanja potrebno je izvršiti istezanje onih mišićnih grupa koje su bile aktivne u toku vežbanja.
-Idealno bi bilo da program za vežbanje bude sastavljen od: polovine aerobnih vežbi, četvrtine vežbi za jačanje mišića i četvrtine vežbi istezanja.
-Vežbajte u udobnoj i komotnoj odeći i obući.
-Pre i tokom vežbanja obavezno nadoknađujte tečnost, preporučuje se uzimanje negazirane vode.
-Ne zaboravite na pravilno disanje koje obezbeđuje potreban dotok kiseonika u sva tkiva.
-Poznato je da ne treba vežbati odmah nakon jela, ali je isto tako važno da ne vežbate na prazan želudac. -Preporučuje se uzimanje laganog obroka 1 – 1,5 sat pre vežbanja.
-Za vidljive pozitivne rezultate dovoljno je 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta 5 puta nedeljno za odrasle i 60 minuta dnevno za decu.
-Vežbajte u društvu – biće zabavnije, a time osiguravate njoj/njemu zdraviji život.
-Pešačenje ili vožnja bicikla najmanje pola sata dnevno smanjuje rizik od malignih tumora, najjasnije je uočena veza između fizičke aktivnosti i zaštite od raka debelog creva.
-Muškarci koji su aktivniji na poslu i ne sede za pisaćim stolom, ređe obolevaju od raka prostate.
odajte brzim hodom 30 minuta dnevno 5 dana nedeljno.
-Starije osobe, gojazne osobe ( http://www.bmi-kalkulator.net/ ) osobe sa obolenjima zglobova i kičmenog stuba preporučuju se vežbe ravnoteže i elastičnosti pokreta (joga, pilates, bodi balans…)
-Da bi štitilo od bolesti, vežbanje treba da ubrza puls za 50-70% od maksimalnog pulsa koji se izračunava kada se od 220 oduzme broj godina. Npr. za osobu od 60 godina maksimalni puls je: 220-60=160. Polovina od toga je 80, a 70% je 112. Znači: puls za osobu od 60 godina, pri fizičkoj aktivnosti treba da bude brži od 80, ali sporiji od 112.
-Osobe koje nemaju dobru kondiciju moraju postepeno povećavati intenzitet fizičkih aktivnosti.
-Izaberite aktivnost koja vam najviše odgovara, korisni mogu biti i redovan ples, trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili rolera.
-Ugradite fizičku aktivnost u svoj stil života.
I ne zaboravite da „Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“.