Sedenje tihi "ubica" !

Sedimo dok vozimo, radimo, jedemo, koristimo računar, gledamo TV i čitamo. Zapravo, pre nego što nastavite da čitate, verovatno bi trebalo da ustanete. Jer što više sedite na svojoj zadnjici, to ćete manje vremena provesti na ovoj planeti.

Jedno istraživanje pokazalo je da sedenje satima u jednom cugu može da dovede do raka, gojaznosti, dijbabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.

Sedanje nije opasno jer znači da ne vežbamo i ne krećemo se. Opasno je samo po sebi.

Ostavlja značajne posledice po metabolizam. Negativno utiče na krvni pritisak, trigliceride, dobar holesterol, šećer u krvi i na nivoe leptina, hormona za apetit  sve su to biomarkeri za gojaznost i kardiovaskularne bolesti.

Sedenje sabotira i limfni sistem koji pomaže telu da se brani od infekcija. Limfni sudovi, koji dreniraju otpadni materijal stvoren usled infekcije, nemaju pumpu poput srca; njih kontrolišu ritmične kontrakcije u mišićima vaših nogu. Dakle, dok sedite, limfni nsistem ne može da radi svoj posao.

Pitaćete, ako sedim ceo dan u kancelariji i kod kuće, ali svakoga dana sat-dva odem u teretanu ili prošetam, zar to nije dovoljno?

Nažalost, nije. Eksplozija vežbanja nije odgovor. Dva sata vežbanja dnevno neće nadomestiti 22 sata sedenja .Zapravo, kada sedite pet ili šest sati dnevno, čak iako ste proveli sat u teretani, to je kao da ste popušili paklu cigareta. 

Nije lako uvesti dodatne sate kretanja u vašu svakodnevu rutinu, jer se većina poslova svodi na stolicu, sto i kompjuter. Ali prekidanje beskrajnog sedenja, čak i na nekoliko minuta, može da bude velika razlika. Ključni enzimi će se pokrenuti, krv će prostrujati, um i mišići će se istegnuti.

Evo šta biste mogli da uradite po tom pitanju: Ustanite i krećite se svakih 30 minuta. Uzmite vodu ili kafu. Prošetajte hodnikom ili samo stojte dok telefonirate. Čak i vrpoljenje pomaže. 

 Gledajte omiljenu seriju dok kuvate, peglate, prostirete veš, praznite mašinu za sudove ili vozite sobni bicikl.