Šećerna bolest je oboljenje koje karakteriše potpuni ili relativni nedostatak insulina, što ima za posledicu povišenje nivoa šećera u krvi.
Svaka ćelija u ljudskom organizmu treba energiju da bi obavljala svoje funkcije. Primarni izvor energije za organizam je glukoza, prost šećer koji nastaje varenjem hrane koja sadrži ugljene hidrate. Da bi glukoza ušla u ćelije, neophodan je hormon koji se zove insulin. Insulin proizvodi gušterača ili pankreas, žlezda koja se nalazi u trbuhu, iza želuca. Najjači stimulans za lučenje insulina je porast koncentracije glukoze u krvi nakon obroka.
Kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina (dijabetes tipa 1) ili kada su ćelije nedovoljno osetljive na njegovo dejstvo (dijabetes tipa 2), glukoza ostaje u krvi. Visok nivo glukoze u krvi stručno se naziva hiperglikemija. Organizam će pokušati da razredi visok nivo glukoze u krvi.
Nije neobično da su osobe koje imaju nedijagnostikovani dijabetes konstantno žedne, piju velike količine vode, mokre učestalo - sve da bi organizam razredio visok nivo šećera u krvi. Istovremeno ćelije „pate“ zbog manjka glukoze i šalju signale telu da jede više, što čini pacijenta ekstremno gladnim. Osoba dobro jede, ali uz to gubi na težini. Ukoliko ovakvo stanje potraje, organizam će, da bi obezbedio energiju za ćelije, početi da sagoreva masti i proteine.
Dakle, osobu koja ima povišen šećer u krvi prepoznaćete ako „mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, gubi na kilaži i brzo se zamara“. Kod manje izraženih tegoba, bolest se slučajno otkrije pri nekom rutinskom laboratorijskom pregledu.
Dijabetes može da se ispolji i na druge načine - nepodonošljivom potrebom za slatkišima, svrabom na polnim organima, čirevima po koži.
Ako iz bilo kojih razloga posumnjate na šećernu bolest, obratite se lekaru u Domu zdravlja. O zdravlju nije dovoljno samo pričati. Posetite svog lekara i prokontrolišite nivo šećera u krvi.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
