Najnovija preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da samo šest kašičica šećera dnevno su dovoljne količine koje tokom dana treba da unesemo putem hrane i pića. Nova preporuka je da šećer bude izvor pet odsto energije u odnosu na dosadašnjih 10 odsto, što odgovara količini od oko 25 grama šećera dnevno ili šest kašičica.
Pod tim šećerima podrazumevaju se monosaharidi (poput glukoze i fruktoze) i disaharidi (saharoza), koje proizvođači, kuvari i potrošači dodaju hrani i piću, kao i šećere prirodno prisutne u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.
"Imamo čvrste dokaze da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije smanjuje rizik od viška kilograma, gojaznosti i karijesa. Odgovarajuća promena politike biće od ključnog značaja ukoliko države nameravaju da ispune obavezu i samim tim smanje stopu obolevanja od ovih bolesti", kaže dr Frančesko Branka, direktor Odeljenja Ishrane za zdravlje i razvoj SZO.
Smernice SZO se ne odnose na šećer u svežem voću i povrću, niti na šećer prirodno prisutan u mleku, zato što nisu zabeleženi dokazi o negativnim posledicama konzumiranja tih šećera. Šećeri koje danas konzumiramo uglavnom su sakriveni u prerađenim namirnicama koje obično ne doživljavamo kao slatkiše. Na primer, kašika kečapa sadrži jednu kašičicu šećera, dok konzerva gaziranog pića ima čak 10 kašičica.
Dr Branko Jakovljavić, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u Srbiji šećer unosi u velikim količinama, ali da dosad nije rađena nijedna ozbiljnija studija o tome.
"I ta preporuka o unosu pet odsto šećera dnevno za nas je velika, jer je u Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Prelivi, sosovi, mleko, grickalice, peciva - sve je puno šećera. Krv u našem organizmu sadrži šest grama šećera. Zamislite onda samo šta se dešava kada popijete konzervu soka koja sadrži 25 grama šećera", rekao je dr Jakovljević.
On kaže da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu i da povećanje unosa šećera kroz hranu utiče na povećanje težine. Osim toga, deca koja unose najviše zaslađenih napitaka podložnija su višku kilograma i gojaznosti nego deca koja retko konzumiraju zaslađene napitke.
Šećer u velikoj meri može da doprinese poremećajima raspoloženja, poput anksioznosti (napetosti) i depresije. Poznat je termin "sugar blues" (šećerna tuga), jer šećer može da dovede do stalnih promena, skokova i padova, raspoloženja i osećanja. Uz to, prekomeran unos šećera može da izazove stres i "maglu" u mozgu, odnosno probleme sa jasnoćom mišljenja.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
