Evo kako da se izborite sa vrućinama

Ipak, prema rečima psihologa, emotivna i psihološka stanja su individualna, a u vreme velikih vrućina preporučuju da se što više vremena provodi u društvu, uz dobre knjige, muziku i šetnje u hladovini.

Iako su visoke temperature, posebno u gradu, teško podnošljive u ma kom delu sveta živeli, u našoj zemlji, prema mišljenju psihologa, za vreme leta naročito do izražaja dolazi i loša ekonomska situacija koja negativno utiče na raspoloženje.

- Naša svakodnevica je ta koja kod ljudi dodatno izaziva nervozu, a ona podrazumeva vrlo lošu ekonomsku situaciju. Kada dođe leto, vreme kada se planiraju odmori, mnogi su suočeni sa nemogućnošću da odu iz mesta u kojem žive. Ne mogu da se odmore i sakupe snagu za nastupajuću jesen i zimu. Poznato je da je sunčeva svetlost pogodna za lečenje depresivnosti, tako da u našoj zemlji kao najbitniji razlog nervoze vidim lošu finansijsku situaciju - objašnjava Radmila Grujičić, psiholog.

Živimo u uverenju da većina ljudi zimi nestrpljivo čeka da prođu hladni dani i stignu proleće i leto sa toplijim vremenom. Ipak, nedavno istraživanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je da su depresija, tuga i nervoza najčešći upravo u leto. Psihička osetljivost ljudi na vremenske prilike i promene temperature postoji, i ona je dokazana, kaže psiholog, i dodaje da je najvažnije pitanje koliko je i u kojoj meri neko meteoropata.

- Na osetljivost na vreme može se uticati autosugestijom. Ljudima je potrebno što više druženja, da se okruže pozitivnim ljudima i korisnim razgovorima, duhovitošću, dobrim knjigama i filmovima, umirujućom muzikom i šetnjama, naravno, u vreme kad sunce nije toliko jako - kaže Grujičićeva.
Ona takođe ističe da je za dobro raspoloženje neophodno da telo ima i dovoljno tečnosti kada je spoljna temperatura visoka, kao i zdrav san. Kao narod, genetski smo, kaže psiholog, spremni i za leto i za zimu.

- Međutim, ljudi prenaglašavaju značaj situacija, kao što su promene vremena sa godišnjim dobima, koje su sasvim normalne, i takvi pogledi i stavovi izazivaju promene raspoloženja, stres i nervozu. Od sklopa ličnosti zavisi da li će im vrućina smetati ili će im goditi, a od preosetljivosti ličnosti zavisi koliko će biti osetljiva na sve vremenske prilike - ističe Gruji­čićeva.
REAKCIJE ORGANIZMA

Znojenjem, zbog vrućine, organizam izlučuje mnogo tečnosti i soli. Gubitak natrijuma nije ozbiljan problem jer je ta so obično u organizmu prisutna u velikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi su ozbiljni. Tada se remeti sistem hemijskih reakcija u organizmu pa dolazi i do promena ponašanja.


LETO POJAČAVA NERVOZU

Iako je većina ljudi kad nastupi proleće, posle duge i hladne zime, bolje raspoložena zbog sunca, zelenila i toplote, ipak kada dođe leto sa velikim vrućinama javlja se i pojačana nervoza. Leti zbog visokih temperatura postajemo negativniji i tužniji, tvrde holandski istraživači. Najtoplije godišnje doba kod mnogih izaziva burne emocije i nervozu, što se objašnjava time da vrućina podstiče agresiju. Osim temperature i jačine sunčevog zračenja, na naše raspoloženje utiče i vlažnost vazduha. Kad je vlažnost veoma visoka, postajemo pospaniji, umorniji i teže se koncentrišemo.

Temperature preko 33 stepena Celzijusovih utiču na:

- ponašanje ljudi
(češći su konflikti, imamo manje strpljenja i uobičajene svakodnevne stvari poput čekanja u redovima ili gužve u gradskom prevozu dovode do nervoze i agresije)
- motivaciju
(izazivaju mrzovolju pa posao teško pada, posebno ako je fizički i obavlja se napolju)

Temperature preko 40 stepeni podstiču:

- nervozu
- razdražljivost
- agresivnost
- suicidne ideje

Na loše psihičko stanje za vreme velikih vrućina utiču:

- nesanica
- znojenje
- gubitak koncentracije
- iscrpljenost
- pijenje alkoholnih pića

Kako pobediti vrućinu (saveti psihologa):

-biti što češće u prijatnom društvu u kojem vlada opuštenost i duhovitost
- čitati dobre knjige
- slušati umirujuću muziku
- šetati u hladovini ili predveče kada je sunce slabije
- spavati kad god možete
- uzimati što više tečnosti, pre svega vode i svežeg voća