5 znakova koji pokazuju da li vam je srce zdravo

Ukoliko je ovih pet parametara dobro, što je jednostavno utvrditi kontrolnim pregledom kod lekara opšte prakse, možete da budete uvereni da nemate bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, ako bilo koji od ovih pet parametara nije u preporučenim granicama, vreme je da učinite nešto za svoje zdravlje, pre svega za svoje srce.

- Lekar opšte prakse bi trebalo da proveri sve ove parametre, ukoliko proceni da je pacijent u riziku, jer je, recimo, gojazan. Ukoliko je bilo koji do ovih pet parametara izvan normale, trebalo bi otići kod interniste na kompletniji pregled - savetuje dr Milena Jovović, internista DZ Čukarica.

Naše zdravlje je u riziku, ako više od jednog parametra nije u normali, a posledice udruženih bolesti predstavljaju ozbiljan problem po zdravlje i znatno smanjuju životni vek.

- Fizička aktivnost je bez sumnje glavna preporuka za zdrav život, ali danas ima mnogo mladih ljudi sa srčanim bolestima, pa bi, ako se bavite sportom, bili obavezni pregledi bar jednom na šest meseci do godinu dana. Uz bavljenje sportom, makar i rekreativno, za zdrave krvne sudove neophodna je zdrava i pravilna ishrana što podrazumeva pet obroka, izbegavanje fast fuda i dovoljno tečnosti. Ovo naglašavam, jer primećujem u radu sa pacijentima da ljudi piju jako malo vode - napominje dr Jovović.

Jednom kada naučite ove parametre, oni vam neće reći samo koliko ste zdravi u datom trenutku, već mogu da pomognu vašem lekaru da predupredi srčane probleme u budućnosti.

1) BODI MAS INDEKS

Bodi mas indeks može da izračuna svako i ukoliko je viši od preporučenih vrednosti, to je osnov za preventivni pregled kod lekara opšte prakse. To je odnos visine i težine osobe, a izračunava se tako što se težina u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat (BMI=kg/m2). BMI ispod 18.5 govori o neuhranjenosti, normalna vrednost je između 18.6 i 24.9, od 25 do 29.9 ima prekomernu telesnu težinu i osobe sa bodi mas indeksom iznad 30 smatraju se gojaznim.

2) OBIM STRUKA

Naslage na stomaku, oko struka mogu predstavljati poseban rizik po srce i uzrokovati dijabetes tipa 2. Ako znate obim svog struka, znaćete da li ste u rizičnoj grupi po kardiovaskularne bolesti. Žene ne bi trebalo da imaju veći obim struka od 89 centimetara, a muškarci iznad 102 centimetra. Ukoliko ste već uzeli krojački metar, izmerili obim svog struka i ustanovili da spadate u rizičnu grupu, vreme je da promenite neke navike i tako pomognete svom srcu da lakše i bolje radi.

3) HOLESTEROL

Visok holesterol u krvi put je do srčanog ili moždanog udara. Granica za loš holesterol (LDL) je 3,2, a ukoliko pacijent boluje već od neke bolesti ta granica može još da se spusti. Dobar holesterol (HDL) treba da bude što viši jer on zapravo štiti naše krvne sudove. Ukoliko vaš rezultat pokazuje da ste iznad graničnih vrednosti, zatražite uput za internistu.

4) ŠEĆER

Granična vrednost za količinu šećera u krvi je 6,1. Vrednosti između 6,1 i 7 su indikator da se uradi test opterećenja glukozom, koji pokazuje da li je reč o dijabetu. Šećer u krvi preko sedam, smatra se dijabetom. Ukoliko se kod gojaznih osoba u dva navrata pokaže rezultat preko sedam odmah se uključuje terapija. Vrednosti između šest i sedam upućuju na preddijabet i tada treba uvesti fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Dijabetes, osim što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dovodi i do bolesti oka ili bubrega.

5) KRVNI PRITISAK

Normalna vrednost za krvni pritisak je 135/85, a granična vrednost, preko koje se smatra da pacijent ima hipertenziju jeste 140/90. Ovi parametri važe za zdrave osobe. Ako je reč o pacijentu sa dijagnozom kardivaskularnih bolesti, ove vrednosti bi trebalo da budu i nešto niže. Donja granica za krvni pritisak je 110/70, sve ispod toga je nizak krvni pritisak. Male promene u načinu života mogu lako regulisati krvni pritisak, čime ćete svom srcu obezbediti nesmetan rad.