Šta sve utiče na (ne)kvalitetan san?

"Apneja znači da su gornji disajni putevi zatvoreni noću. Zato se kod osobe, koja danju normalnio diše, kada ode na spavanje, mišići potpuno opuste i zatvore ih. To može da se događa neprestano, 60 do 100 puta na sat", izjavio je za "Glas Amerike" doktor Dejvid Gros iz Nacionalne bolnice za rehabilitaciju u Vašingtonu.

Studije su pokazale da apneja predstavlja faktor rizika za dobijanje moždanog udara i srčanog napada. Doktor Majkl Tveri kaže da kada god nemamo dovoljno vazduha za disanje, naše srce radi brže. I baš kao automobilski motor koji radi produženi period vremena, srce počinje da slabi. "Naše srce postaje premoreno i počinjemo da budemo osetljiviji na srčani napad", istakao je on.

Najnovija studija bavila se policajcima u SAD i Kanadi. Šanta Radžaratnam sa Monaš univerziteta u Australiji i doktor Čarls Zajsler iz Brigam bolnice u Bostonu su autori studije. Policajci rade po smenama, imaju neregularne radne sate, dugo sede u patrolnim kolima, često jedu lošu hranu i, prema nalazima istraživača, veoma često pate od nedostatka spavanja.

Kod 40 odsto policajaca u Severnoj Americi ustanovljen je poremećaj spavanja, a najčešći je opstruktivna apneja. Policajci kod kojih su se pojavili ustaljeni simptomi najmanje jedne vrste poremećaja bili su u povećanom riziku da im bude uspostavljena dijagnoza depresije, anksioznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Policajci iz države Masačusets koji su učestvovali u studiji imali su u manjem borju apneju i prekomernu težinu, još jedan faktor vezan za taj poremećaj. Zašto postoji razlika?

Policajci iz Masačusetsa koriste teretanu i plaćeno im je određeno vreme za vežbanje. Istraživači navode da bi to moglo da predstavlja model i za druge policijske agencije. Oni ističu da bi redovne kontrole zbog apneje mogle da ih ohrabre da zatraže tertmane i pomognu im da poboljšaju svoje opšte zdravstveno stanje.