Vegetarijanska ishrana preporučuje se samo starijim od 18 godina, a mesni proizvodi su neophodni deci zbog vitamina B12 koji utiče na razvoj i koji se nalazi isključivo u mesu.
- Takozvani ovolaktovegetarijanci imaju najmanje restriktivnu ishranu, jer joj nedostaje samo meso. Ovakva ishrana ima dosta pogodnosti uz pravilan način kombinovanja namirnica u koje spadaju mleko, jaja, povrće, voće, žitarice. Ovakva ishrana može se upražnjavati duže vreme, jer vitamin B12 koji je neophodan organizmu ostaje u jetri čak 30 godina, gde se rezerve prave tokom prve dve decenije života, kada se meso mora unositi. Ipak oni koji ne jedu meso mogu unositi suplemente ovog vitamina - objašnjava Ankica Simić, nutricionista-dijetetičar.
Ovakav način ishrane, kaže, čak je preporučljiv za odrasle osobe i zdravstveno je koristan. Ljudi koji ne jedu meso smanjuju nivo holesterola, masnoća, triglicerida u krvi i uglavnom ne pate od gojaznosti. Oni su primorani da jedu veće količine povrća i voća da bi nadoknadili kalorije koje ne unose kroz meso.
Za drugu grupu vegetarijanaca, laktovegetarijance, kaže da mogu imati problema sa nedostatkom gvožđa i proteinima u organizmu, jer ne unose jaja.
- Oni jedu mleko, pa nemaju potrebe za dodatnim kalcijumom, ali ne unose jaja, pa mogu imati problema sa proteinima i gvožđem, jer ih telo preko jaja najlakše iskoristi. Gvožđe se može uzeti i iz biljaka, ali ako se pripremaju na određen način - ističe Simićeva.
Vegansku ishranu ne preporučuje, jer nimalo ne zadovoljava potrebe organizma.