Varičele, zauške, rubeole i morbile spadaju u red infektivnih bolesti koje se uglavnom javljaju u dečjem uzrastu, ali se ponekad dogodi da se one ne pojave u detinjstvu već u zrelom dobu. Da li su tada opasnije, komplikovanije i teže, da li ostavljaju posledice i kako se tretiraju?
U trenutku rađanja, beba se susreće sa velikim brojem mikroorganizama, a otpornost joj daju antitela majke koja je čuvaju do kraja prve godine. Posle toga organizam se "upoznaje" sa pojedinim mikroorganizmima, adaptira se i stiče imunitet. Ponekad infekcije prolaze bez manifestacija bolesti, ali ostavljaju imunološku zaštitu, dok se druge infekcije ispoljavaju kroz različita oboljenja.
Kao oboljenja manifestuju se osipne groznice u koje spadaju male boginje ili morbile, varičele ili ovčije boginje, zauške i rubeola. Sve one javljaju se do dve nedelje od momenta infekcije. Taj period je, zapravo, period inkubacije, koji govori o prisustvu infektivnog uzročnika u organizmu, ali još bez ispoljavanja bolesti. Kada dete takvu infekciju dobije, a imunitet je loš, potrebno je izvesno vreme da se sa bolešću izbori. Da bi se stvorila antitela i pružila imunološka odbrana aktuelnoj infekciji treba da prođe od deset do petnaest dana. Za to vreme detetu je neophodno mirovanje, a za sve drugo pobrinuće se sam organizam. Infekcija može da se javi i kod vakcinisane dece, ali se bolest kod njih ne ispoljava. I što je najvažnije, ove dečije infektivne bolesti prolaze spontano i ne ostavljaju posledice.
U osnovi odrasli imaju teže forme bolesti od istih infekcija u odnosu na decu. Za nastanak svake infektivne bolesti najvažniji su faktori uzročnika i faktori domaćina, odnosno efikasnost imunog sistema. Blaže forme kod dece javljaju se jer mališani slabije primaju infekcije, dok su kod odraslih ti receptori razvijeniji, kao i jačina imuno-sistema, pa organizam burnije, odnosno jače reaguje. Mališani sve to lakše prođu jer je njihov imuno-sistem slabiji, pa "borba organizma sa bolešću" bude blaža. Sve dečje bolesti kod odraslih se ispoljavaju povišenom temperaturom, malaksalošću i osipom, izuzev zauški. Kada se osip, ipak, javi, uglavnom traje od sedam do deset dana .
Rubeola je osipna groznica koju izaziva virus koji se sa osobe na osobu prenosi respiratornim, odnosno kapljičnim putem. Prepoznaje se po tzv. makulopapiloznom osipu u nivou, ili iznad površine kože, prečnika od dva do tri milimetra. Ružičaste je boje a najčešće se javlja na koži trupa i lica. Pored pojave osipa dolazi i do uvećanja limfnih žlezda u predelu vrata, a naročito na zatiljku. Osip traje relativno kratko, nekada samo jedan dan. Što se tiče limfnih žlezda, one ostaju uvećane i više nedelja. Na rubeolu može da ukaže i febrilnost, odnosno povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima koji su promenljivog intenziteta. Kada je reč o zglobovima, nekada se bol i otok ispoljavaju i na sitnim zglobovima šake. Kod trudnica je infekcija virusom rubeole vrlo opasna jer dovodi do oštećenja ploda. Ukoliko se tako nešto dogodi u prva tri meseca, plod mora da se odstrani. Lečenje ove bolesti je simptomatsko, odnosno uzimaju se samo lekovi protiv povišene temperature i dosta tečnosti.
Morbile, male boginje, izaziva virus morbila, koji se takođe prenosi kapljičnim putem, a inkubacija traje dve nedelje. Za morbile je karakteristična izuzetno visoka temperatura, nekada čak i do 40 stepeni. Što se tiče promena, one se najpre dešavaju na usnoj duplji, gde se na sluzokoži javljaju sivobeličaste naslage, odnosno koplikove pege. Posle toga javlja se osip prvo na licu, a zatim iza ušiju, po vratu i trupu. Zapravo, osip ide od glave naniže. Ospe su od svetle do tamnoružičaste boje, javljaju se u nivou i iznad površine kože. Za odrasle osobe sa morbilama karakterističan je i plačni izgled lica sa konjunktivitisom i zapaljenjskim promenama na disajnim putevima u vidu crvenila, koje prati kašalj. Moguće komplikacije su infekcije izazvane bakterijama koje dovode do zapaljenja uha, sinusa, pluća. Bakterijske komplikacije praćene su novim skokom telesne temperature, a dolazi i do povećanja broja leukocita (bela krvna zrnca), kao i sedimentacije. Da bi bili sigurni da se radi o komplikacijama neophodno je uraditi rendgenski pregled bolešću zahvaćenih organa. Lečenje obolelih od morbila bez komplikacija je simptomatsko, odnosno daju se antipiretici i savetuje mirovanje. Uzimanje dovoljne količine tečnosti takođe je veoma važno. U slučaju bakterijske komplikacije daju se antibiotici. Nekada, ali izuzetno retko, kod odraslih bolest za posledicu može da ima i postinfektivni encefalitis, odnosno zapaljenje mozga. Tada je neophodno ozbiljno lečenje.
Varičele, odnosno ovčije boginje, izaziva virus zoster, prenosi se kapljičnim putem i ima inkubaciju oko dve nedelje, posle čega se javljaju ospe i temperatura. Osip se prvo javlja na koži trupa, a kasnije i na drugim delovima tela. U početku je u nivou kože, a kasnije izlazi iznad površine posle čega prelazi u plikove, takozvane vezikule koje su ispunjene bistrom seroznom tečnošću. Javlja se u naletima, što znači da na telu obolelog mogu da se registruju sve forme od vezikula do krasta. Kraste, braonkaste tamnije boje javljaju se na kraju, posle četiri-pet dana otpadaju, ne ostavljajući ožiljke. Treba naglasiti da je bolesnik zarazan sve dok izbijaju nove vezikule, zbog čega se preporučuje izolacija. Virus varičele može u organizmu da napadne i senzitivne ganglije nervnog sistema, pa se posle izvesnog vremena ispoljava promena na određenim delovima kože, poznata kao herpes zoster. Nekada zahvata i veće površine kože na jednoj strani tela, ali ne prelazi na drugu stranu. Promena je praćena izuzetno jakim bolovima. I ovde je lečenje simptomatsko antipireticima, uz preporuku uzimanja velikih količina tečnosti i mirovanja. Dozvoljeno je tuširanje, ali bez brisanja. Koža treba da se tapka peškirom koji nije grub. A da se ne bi povredile vezikule, može da se koriste različiti puderi ili alkalni rastvor eozina, koji prisutne plikove ubrzano suši i "pretvara" u kraste. Važno je naglasiti da odrasli bilo koju od ovih bolesti ne treba da ignorišu. Odlazak lekaru zbog mogućih komplikacija je neophodan.
Zauške izaziva virus koji se prenosi respiratornim putem sa inkubacijom od 21 dan. Bolest se ispoljava povišenom temperaturom, malaksalošću i otokom pljuvačnih žlezda, obično obostrano. Istovremeno, primarna manifestacija bolesti može da se ispolji i u vidu zapaljenja moždanih ovojnica, srca, pluća, pankreasa, testisa, jajnika. Lečenje je obavezno simptomatsko, sa mirovanjem i unošenjem velikih količina tečnosti.