Med spada u veoma retku potpuno prirodnu hranu sa upadljivim prednostima koje imaju veoma koristan uticaj na zdravlje, vitalnost i radnu sposobnost ljudi. Najpre on se ceni kao brz davalac energije. Svojim bogatim sadržajem grožđanog i voćnog šećera (80%), koji gotovo bez varenja neposredno dospevaju u krv, med vrlo brzo vraća telu izgubljenu energiju.
Šećeri iz meda su svestrana protivotrovna sredstva koja potpomažu izlučivanju otrova iz organizma, regulisanju funkcija živčanog sistema, širenju krvnih sudova i pojačavaju izlučivanje mokraće.
U poređenju sa medom, beli šećer (saharoza) više se uopšte ne smatra vrednom namirnicom, jer zbog njegove upotrebe raste sadržaj holesterola u krvi, što kasnije dovodi do oboljenja srčanih krvnih sudova i pogoduje pojavi ateroskleroze.
Osim kalorične vrednosti med ima i biološku vrednost, jer sadrži vitamine A, D, C, E, K, B-grupe, mineralne soli, mikroelemente.
Tako se npr. bakar, kobalt i gvožđe primenjuju u lečenju anemije a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Možemo slobodno zaključiti da je med zaista korisna hrana i može se preporučiti kako zdravima tako i bolesnima a naročito deci.
Dečji organizam delovanjem meda bolje koristi kalcijum iz hrane, tako da deca imaju zdravije kosti.
Dnevna količina može se kretati od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine.
Svakodnevna upotreba meda može pomoćie čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek.
Med je najbolje uzimati otopljen, jer tako njegovi sastojci lakše prodiru u krvotok, a zatim u tkiva i ćelije organizma. Med je osetljiv na svetlost i zato se mora čuvati u tamnim posudama. Ranije ili kasnije on će se ušećeriti, ali u mlakoj vodi (nikada toplijoj od 45 stepeni) postaće opet tečan.
Postoji mnogo vrsta meda. Skala boja meda kreće se u rasponu od limun žute do tamno mrke. Boja zavisi najpre od cvetova iz kojih pčele uzimaju nektar. Tamnije vrste meda sadrže više gvožđa i mangana. Drugi element se u medu nalazi u tragovima i aktivira gvožđe. Med tamnije boje ima važniju ulogu u lečenju anemije. Tamni šumski med može i do 13 puta biti bogatiji mineralima od cvetnog meda, a to se opet naročito odnosi na gvožđe.
Nauka i praksa su već davno pokazali da je med izvanredno korisna hrana. Pokazalo se da kod ljudi koji su uzimali svakog dana ujutru pola sata pre doručka po jednu kašičicu meda sa saćem, ona je bila dovoljna da ublaži mnoga hronična oboljenja i da se ponovo uspostavi prijatno raspoloženje. Sistematsko korišćenje meda naročito dobro deluje na nervni sistem i organe za varenje a takođe doprinosi otpornosti organizma prema nizu zaraznih bolesti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
