Glumac Nebojša Milovanović: „ Ne postoji recept za savšen brak “

- Uvek se setim koliko nam je lepo bilo na snimanju, kako je bio divan odnos velikh glumaca, koji su igrali profesore, prema nama. Tu pre svega mislim na Batu Živojinovića, Aleksandra Berčeka, Bogdana Diklića, Nikolu Simića i ostale. Gledanje tog filma uvek me podseti kako smo bili mladi, poletni i neopterćeni željom za uspehom, što je, između ostalog, i jedan od elemenata koji je doneo uspeh. Naravno, hvala i Zdravku Šotri koji mi je dao lepu i zabavnu ulogu.

Zanimljivo je to da ste glumu upisali iz drugog puta, i da ste zbog Fakulteta dramskih umetnosti odustali od studija veterine. A da li ste nekada bili u iskušenju da glumu zamenite nekom drugom profesijom?

- Nisam bio u toj vrsti iskušenja jer sam srećan u ovom poslu. Sa druge strane, mislim da to i ne bi bilo fer prema publici koja, osvedočeno, ipak, najviše voli što sam napustio studije veterine (smeh). Bavljenjem glumom usrećujem veći broj ljudi, nego što bi to bio slučaj da se bavim nekim drugim poslom, pa i veterinom. Nedavno sam sa koleginicom, pozorišnom rediteljkom Janom Maričić, počeo da vodim klasu studenata glume na Akademiji umetnosti, tako da je to jedan iskorak u odnosu na moje dosadašnje angažmane.

Čini se da je ova godina bila prilično uspešn za Vas, koje uloge biste izdvojili?

-Izdvojio bih uloge u seriji Branilac, Besa, uloge u pozorištu, jer su kompleksne i ne liče jedna na drugu.Samo im je isti glumac zajednički imenitelj

Koliko je korona poremetila glumački posao, ima li publike kao nekada?

Ima interesovanja više nego inače, televizijska nema ograničenja,ali pozorišna je ograničena smanjenim brojem mesta ali i čestim otkazivanjem predstava.

Smatrate li sebe radoholikom?

-Volim da radim i svoj posao i obaveze u vezi sa porodicom pa kad se to složi verovatno se dobije ta reč,ali ja bih pre upotrebio reč vredan,jer ne označava zavisnost.

Trenutno vas gledamo u seriji "Azbuka našeg života". U poplavi krimi serija i sapunica, ova savremena drama donosi intrigantnu, zabavnu, opuštenu, ali i tragikomičnu i na momente tešku priču. Zašto je važno da gledaoci pogledaju seriju koja je nastala po motivima romana Mirjane Bobić Mojisilović?

- Zato što "Azbuka našeg života" ima polazište u fenomenima savremnog života, u kojima se svi možemo prepoznati. Bavi se i uzrocima i posledicama gubljenja istinskih odnosa, prioriteta, pohlepom, zanemarivanjem najbližih, ali i razmišljanjem o tome šta su uspeh, moć, novac, i gde je u svemu tome čovek. Koliko je tanka linija u kojoj gubeći jedni druge gubimo i sebe i svaki smisao svog postojanja? Istakao bih i autorsku zrelost i izraz rediteljke Jelene Bajić Jočić, kao i produkcionu spremnost da se sve scene snimaju na sjajnim lokacijama i u relanom okruženju. Vizualni aspekt ove serije biće nešto što će veoma prijati oku gledaoca.

Kako napredujete sa školom glume? Šta se dešava ako roditelju iskreno morate da kažete da njegovo dete nije talentovano?

Od ove školske godine zajedno sa rediteljkom Janom Maričić sam primio klasu studenata glume na Akademiji umetnosti u Beogradu,tako da je moj pedagoški rad dobio novu formu.

Svaki brak nosi velike izazove, pogotovo u današnje vreme. Kao neko ko važi za porodičnog čoveka, oca četvoro dece, čini se da imate recept za uspešan brak?

- Bilo bi previše gordo da bilo ko kaže da ima recept za idealan brak. Kao i u životu, i u braku čovek mora da se bori,ali i da poštuje i neprestano deli, preispituje sebe. Jednostavno, da shvati da se najbolje i jedino ostvaruje kroz drugoga. LJubavlju se sve pobeđuje, a deljenjem umnožava. Samo kroz drugoga čovek je ostvaren srećan.

Ovih dana gledamo vas i u drugoj sezoni serije "Tajne vinove loze". Šta nas očekuje u nastavku ove melodrame? Hoće li Zoran uspeti da pobedi svoj porok?

- Zoran će se boriti za reintegraciju u svoje izgubljene odnose, za svoju porodicu i za svoje mesto u njoj. Boriće se da napravi novo nesvakidašnje vino. Takođe, boriće se i sa svojim porokom, i imaće u svemu tome i elemente heroizma. Nakon toga što smo ga u prvoj sezoni doživeli kao antiheroja, možda ćemo u nastavku videti neku novu stranu njegove ličnosti. Više od toga ne bih smeo da vam otkrivam.

Koliko pomažu, a koliko odmažu društvene mreže?

-Pomažu jer imate privid socijalne aktivnosti i informacija, ali i osnaži jer je to često samo privid.

Vaša destinacija iz snova?

-Moje mesto iz snova je jedan vidikovac u podnožju valjevskih planina, a u blizini klisure jedne reke,ali i jedan "kućerak" i vidikovac u Sremu.

Mario Badjuk

Foto: Nebojša Babić