POSTANI SAM SVOJ GAZDA: Evo par koraka kako da započetne SVOJ BIZNIS ali na račun države

Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) predstavila je danas u Privrednoj komori Srbije nešto što se rogobatno zove „Javni pozivi poslodavcima za dodelu subvencija za zapošljavanje u 2017. godini“.

Iza naizgled dosadne teme birokratskog naziva krije se niz zanimljivih programa koji stvaraju realne šanse za zapošljavanje i samozapošljavanje ljudi koji su na „Birou rada“, odnosno u evidenciji NZS. I, što je najzanimljivije, programi nisu mrtvo slovo na papiru iz neke „agende“, već prava stvar koju subvencioniše država i to, za srpske uslove, solidnim iznosima.

Direktor NSZ, Zoran Martinović, pozvao je zbog toga poslodavce da konkurišu za subvencije za zapošljavanje u malim i srednjim preduzećima, za šta je u ovoj godini izdvojeno 2,8 milijardi dinara (22,5 miliona evra) i još 550 miliona dinara (4,5 miliona evra) za osobe sa invaliditetom.

Poziv važi i za same nezaposlene, ukoliko žele i mogu da postanu svoj poslodavac.

A da zainteresovanih ima, pokazalo je i učešće u diskusiji programa koje je usledilo posle priličnog detaljnog predstavljanja javnih poziva. Najaktivniji su bili tzv. mali i poslodavci, firme koje imaju od tek nekoliko do sedamdesetak radnika.

Interesovalo ih je kako mogu da nađu kvalitetne radnike, kako da izvrše obuku po svojoj meri (a da kroz subvencije to plati država), kako da zaposle invalida i tako dobiju odličnog radnika a pritom prestanu da plaćaju „penale“ državi jer nemaju na platnom spisku nijedno lice sa invaliditetom, kako da…

Bilo je u velikoj sali PKS-a i onih koji ne daju, već traže posao, spremnih da se prekvalifikuju, ili otisnu u preduzetničke vode, nakon što su u vrtlogu tranzicije ostali bez radnog mesta.
Na sva pitanja, pa čak i ona hipotetička „šta bi bilo kad bi…“, ekipa iz NZS, na čelu sa direktorkom Sektora za podršku zapošljavanju Nedom Milanović, detaljno je i obrazloženo odgovarala, čak i kad pitanja nisu bila striktno iz njihovog domena.

Tako je, recimo, jednom poslodavcu „rešen“ i problem portira invalida koji to više ne može da bude usvajanjem Zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju. Kako invalidi, po prirodi stvari, ne mogu da dobiju licencu za radnika fizičkog obezbeđenja, poslodavcu koji bi se nerado odrekao starog radnika je savetovano da mu „izmisli“ radno mesto, ili ga nazove „domarom“.

Menadžeru jedne velike proizvodne firme je ukazano da, kada sledeći put bude vršio obuku radnika za specifične poslove koje obavlja, konsultuje NZS i tako uštedi bar deo novca. Naime, jedna od programa je i „stručna praksa“, koju NZS dotira sa 12.000 do 16.000 hiljada dinara mesečno po obučavanom (a kasnije u radni odnos primljenom) licu, kada je reč o pripravnicima, a sa 23.000 i iznosom poreza i doprinosa za zaposlenog, kada je reč o obuci lica koje su iz kategorije teško zapošljivih lica (mlađi od 30 godina, dugo na „birou“, s kontingenta „viška zaposlenih“…).

Druga varijanta je „obuka na zahtev poslodavca“, u kojoj kojoj se firmi plaćaju i troškovi obuke (do 90.000 dinara po licu).

Poseban program su subvencije koje dobija poslodavac za novozaposlenog iz pomenute kategorije „teško zapošljivih lica“. Kako u tu kategoriju spadaju i „mladi do 30 godina“ koji su na evidenciji NZS duže od 12 meseci, to je možda prilika da ubedi nekog poslodavca da mu se isplati, i to novčano, da vas zaposli „bar na probu“ i pritom dobije 150.000 do 300.000 dinara (zavisno od statusa razvijenosti opštine).

Doduše imao bi obavezu da vas „drži“ 12 meseci (koliko ugovor kontroliše NZS) i to pod ugovorom na neodređeno vreme, ali to ionako za dobijanje otkaza malo šta znači posle promena Zakona o radu.

Za „mlade“ i one koji su ostali bez posla posle decenija rada (kao i Rome, invalide, primaoce socijalne pomoći…), postoji i mogućnost da dobiju obuku za posao i budu „svoje gazde“. Za samozaposlenje se dobija od 180.000 do 220.000 dinara, a ako se više nezaposlenih udruži, dodatno se dobija 40.000 dinara po licu za zajedničku firmu.
U NZS imaju još jedan predlog koji snažno zagovaraju – ako ste poslodavac zaposlite lice sa invaliditetom.

„Videćete, njihova motivacija za rad je fantastična, a nezainteresovanost ‘običnog’ radnika može biti mnogo veći ograničavajući faktor za dobro obavljanje posla nego nečiji invaliditet“, kaže Biljana Jelenković-Paspalj, načelnik Odeljenja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditeteom u NZS.

Njene reči zdušno su u diskusiji potvrdili prisutni poslodavci koji imaju takve radnike.