Tokom dvadeset godina karijere jedan od najcenjenijih srpskih kreatora priredio je na desetine revija, sarađivao sa najpoznatijim modnim kućama u zemlji, brojnim javnim ličnostima, kao i sa nekoliko pozorišta za čije je predstave radio kostime. Talenat i kreativnost Zvonka Markovića nisu prošli nezapaženo ni van granica Srbije, pa su usledili pozivi da svoje kreacije prikaže na “Nedelji visoke mode” u Parizu, kao i na “Nedelji mode” u Njujorku. Pre godinu dana postao je laureat nagrade “Talents du luxe et de la création”, koju mu je dodelio žiri od trinaest članova, svetski priznatih stručnjaka iz oblasti dizajna i luksuza.
Jeste li od detinjstva znali da će izrada kostima biti Vaš životni poziv?
-Oduvek sam imao ljubav prema modi, kostimu, crtanju, ali nisam razmišlajao da će to biti moj životni poziv. Oduvek sam se bavio modom I kreacijama, kao mali , da bih se relaksirao, uzimao bih da crtam. Mislio sam da ću biti inženjer, doktor, izabrati neko ozbiljno zanimanje koje donosi sigurnost u životu, ali ljubav prema modi je prevagnula.
Sećate li se svoje prve kreacije?
-Naravno da se sećam, sa dozom sigurnosti, da je to što sam uradio dobro, ali i nesigurnosti , jer nisam bio siguran koliko I kako će se dopasti ljudima oko sebe. Prvi odevni komadi nastali su ranih devedesetih.
Kada je počela Vaša karijera jednog od najboljih modnih kreatora u Srbiji?
Dve faze su vrlo bitne za moje početke; počela je prvom revijom 1998. godine u SKC, na Fešen Viku, a sa druge strane karijeru sam gradio praveći kostime za scenske nastupe plesača, malim pozorišnim predstavama.Tada sam bio poznat po teškoj konfekciji koju sam radio, blejzeri, kaputi,u Centrotekstilu, da bih prešao u Monu I otpečeo rad sa kožom što je imalo velikog odjeka u stručnim krugovima.
Provokativna haljina koju je Ceca ponela na koncertu na Marakani 2002. godine je na neki način bila prekretnica za vašu karijeru. Koliki je bio izazov kreirati za nju?-Pre čuvene saardnje sa Cecom, imao sam vrlo uspešnu Moninu reviju u Rimu koja je ocenjena najvišim ocenama , na kojoj su me Italijani pohvalili za trud I originalnost. Po povrtaku iz Rima ,usledio je rad sa Cecom, mnogo se očekivalo od nje, da pomeri srpske standard, a mislim da je to sa lakoćom I uspela iznevši moje kracije na pravi način. To je moj ako ne najuspešniji, sigurno najpopularniji modni događaj. Nakon Marakane, bukvalno sam bio dve godine u medijskoj izolaciji, jer je nastao opšti haos kada su mediji u pitanju, stalno jedna ista pitanja, pa sam se jednostavno povukao.
Kako ocenjujete modnu scenu Srbije danas?
-Trudim se da je ispratim, ali nažalost je teško proceniti. Naša scena je spoj Evrope I Orijenta, često se ta dva uticaja bore u jednoj javnoj osobi u toku jednog nastupa. Srpska modna scena, pa I region nije veliki prostor, oko šest milliona ljudi koji na modu ne troše previse, pa se ne može reći da se od mode može živeti.
Učestvujete li u modnim žirijima?
-To odavno ne radim, jedino ako neko želi baš mene, ali za to mora da plati.
Jeste li dostigli u Srbiji sve što ste želeli?
-U mom životu već neko vreme dešavaju se velike promene. Što se tiče karijere, u Srbiji sam dostigao sve što sam želeo. S druge strane, otvorila su se neka svetska vrata; pre dve godine imao sam reviju na pariskoj “Nedelji visoke mode”, potom sam dobio nagradu “Talent du Luxe”, za invenciju u domenu luksuza, koju je sponzorisalo Francusko ministarstvo za kulturu i medije. Posle toga moje haljine ponele su neke američke zvezde, što mi je otvorilo nove poslovne mogućnosti. Polako, ali sigurno, veliki uspesi pripremili su mi teren za novi život. To što nisam medijski prisutan ne znači da nisam aktivan i da mi se ne dešavaju divne stvari -
Usavršavali ste se u Americi, stekli titulu doktora umetnosti?
-Posle revije u Parizu odlučio sam da prekinem inaćenje i krenem u Ameriku, bez ikakvih pretenzija da tamo tražim budućnost, već da pokušam da proširim krug poznanika, po mogućstvu i tržište. Moram da priznam da sam u početku bio skeptičan pri pomisli na novi početak, ali odlučio sam da poslušam mudar savet svog dobrog druga i prepustim se toku sudbine. Već posle nekoliko meseci dobio sam potvrdu mog rada i kvaliteta. Ne samo što je moja prva revija u Sjedinjenim Državama sjajno primljena i medijski ispraćena već je i Kajli Džener obukla moju haljinu. Održao sam predavanje na Akademiji mode, tako da mogu reći da sam I u Americi postao poznat.
Koji su Vam planovi za 2022.godinu?
Trenutna situacija, otključavanje, omogući će da ostavrim ono što, zbog kovida nisam mogao.Ako sve bude kako treba, očekuje me planirana revija u Sankt Petersburgu, zatim Pariz I redom, nadam se da ću u tome uspeti.
Verujete li u bajke?
Skeptik sam po prirodi, ali moj dobar prijatelj često govori kako mi se u životu dešavaju situacije kao u bajkama, pa sam počeo pomalo da verujem u njih.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Promo