Voditelj “ Pesme za Evroviziju ” Stefan Popović- " Ponosan sam na Konstarktu ”

Majka Vam je poreklom sa Kosova, a otac iz Niša. Kako ste učili srpski jezik s obzirom na to da ste veći deo života proveli u Australiji?

-Australija je multi-etnicka zemlja i dobro je poznato da tamo postoji velika srpska zajednica. Bilo je normalno da se priča srpski kod kuće kad sa porodicom, a imali smo uvek mnogo prilika da vežbam  čujemo I pričamo srpski preko raznih kulturnih maifestacija, sportskih ili jedonstavno druženje sa našim ljudima.

 Nišlije su poznate po specifičnom dijalektu, jeste uspeli da ga savladate?

- Nisam skroz, ali nisam iskreno ni želeo , jer smatram su razni dijalekti bogatstvo našeg jezika. Naglasak mi se malo menja ali nesvesno jer nikada nisam proveo ovoliko vremena u Beograd. Ali ne verujem da nijedan dijalekat treba da se “savlada” već da se poštuje.  Za mene su Srbi iz svih krajeva jednaki.  Kao što Englezi, Amerikanci, Španci poštuju svoj erazne dijalekte, tako treba I mi.  Svako me razume kad pričam srpski, I to je najvažnije.

 Koliko ste u Australiji bili upoznati sa teškoćama naših ljudi na Kosovu?

-Mnogo. Kosovo I Metohija i teškoće našeg naroda, u tom region su mi jako važna tema.  Film koji sam snimio pre par godina “Kosovo: Momenat u Civilizaciji” dokazuje to.

Postali ste poznati 2014, po blogu: „ Deset razloga  da krenete u avantru u Srbiju“, sa ove distance, da li biste proširili tih deset razloga, možda dodali neki novi?

-Naravno da ima prostora da se doda još koji razlog, Srbija me često inspiriše.  Sigurno bih mogao da dodam još neke tačke za svaki razlog.  Možda je vreme da se piše nova verzija.

 Blog je premašio preko milion čitalaca, koliko Vam je to značilo  u tom trenutku?

-Bilo mi je prelepo jer nisam to očekivao.  To sam napisao zato što sam bio inspirisan nakon nezaboravnog leta 2014-te, I želeo sam da to podelim sa drugima I da reklamiram zemlju koju toliko volim, ali da to bude na moji način.  Da bude duhovito I originalno.  Kad sam video da su mnogi to čitali, a posle  da su mnogi rešili da dođu ovde, osećaj je bio neopisiv. Bilo mi je drago da sam mogao da uradim nešto korisno za Srbiju I da se širi po medijima kako je jedan “stranac”: napisao popularan članak gde se Srbija hvali, umesto kritikuje.

Poznati ste i kao voditelji glavni spiker največe australijske fudbalske ekiope Melburn Viktori, koliko se australijska liga razlikuje od srpske?

-Teško je da odgovorim na ovo pitanje. Solidna je liga I dosta je slična srpskom ligom.  Ne bih se usudio da kažem da je bolja ili loša , ali kao ovde dolaze stranci da igraju, vatreni su navijači.  Najveće su razlike to što je borba za prvo mesto neizvesnija zato što je format drugciji, igraju se polufinale I finale, “nije samo taj koji je prvi na tabeli kad se završi sezona je šampion.”  Zabavni program tokom utakmice, interakcija sa publikom itd je zaista mnogo naprednija od srpske lige.

Sigurno ste pratili sva dešavanja u Vezi sa slučajem Novaka Đokovića i zabrane igranja na Australija Openu? Imali ste prilike saza intervju sa Noletom, kakav utisak je ostavio na Vas?

-Ispratio sam taj događaj, Novak je ostavio jak utisak na mene.  Jedan skroman, iskren, plemenit, duhovit I šarmantan čovek kome su svi jednaki.  Divno biće kome smo mi jako jako srećni da imamo kao predstavnika u svetu. Ne samo u sportskom smislu. On je čovek za primer.  Nijednu lošu reč nemam o njemu.  Čast mi je I zadovoljstvo što sam razgovarao sa mnom I što mi je rekao da prati moj rad.

Domaćoj publici poznati ste I kao voditelj dokumentarnog filma “ Kosovo, Momenat u Civilizaciji ” o srpskoj kultrunoj baštini na KIM,  kada ste poslednji put bili na Kosovu I u kakvom stanju su naši spomenici tradicije i kulture?

-Bio sam pre tri godine I žao mi je što nisam bio od tada.  Nakon filma mi se malo komplikovalo da odem dole , ali verujem da ću uskoro ponovo otići dole da posetim prijatelje I rodbinu. A o pitanju u kakvom su stanju naši spomenici I srpska kultura tamo, najbolji odgovor bi bio da ljudi odgledaju film.  Mogu ja ovde puno pričati , ali film će to mnogo bolje pokazati , ali I ostaviti ljude bez teksta.

Sve ste zavidili na domaćoj “ Pesmi za Evroviziju ” jer ste dijalektom govorili, ima li neke anegdote koju biste podelili sa nama?

-To što sam primetio je koliko ljudi vole kada čuju neki naglasak koji je drugačiji.  Vidiš da su i učesnici I gledaoci iz svih krajeva Srbije I regiona. Najzanimljivije je da smo se smejali I krenuli da organizujemo druženja u raznim gradovima od Subotice i Kruševca do Niša i Pirota. 

Nakon završene “ Pesme za Evroviziju” otkrijte nam ko je bio Vaš favorit?

-Teško da kažem ko mi je favorit jer su svi tako različiti, I dalje ih puštam dok radim, treniram, kuvam, itd.  Drago mi je da je Srbija imala širok izbor I da je pobedila pesma koja je toliko popularna, ne samo među našom publikom, već i  ljudima širom Evrope.  Vidim da je bila “trending” na tviteru danima.  Ponosan sam što će naša zemlja imati predstavnika sa jasnom, bitnom porukom, dok je pesma jako zarazna I može svako da peva refren, gde god da žive.

 Kako pevate, s obzirom na to da vodite muzički šou “ Luda noć”, koju najradije zapevate?

 -Mogu da imitiram, ali pevanje mi je slaba tačka.  Međutim, radim na tome. Ali mi je entuzijazam na vrhuncu I volim da pevam rep, balade, pop.  Volim Tropski bar Vlade Georgieva, ali bolji da on to nastavlja, da peva za publiku jer sigurno ne zvuči kao isti hit kada ja pevam.

Oprobali ste se I kao glumac, u kojim serijama? Ima li neke oblasti za koju niste spremni?

-Tu su bile serije Bićemo prvaci sveta (serija i film) I Žigosani u reketu.  Ne znam za šta nisam spreman , jer obično volim da probam prvo da vidim, ne želim da se plašim ili da se ustručavam, radije bih da uletim I da probam, pa da vidim posle kako mi ide I kako mogu to bolje. Voleo bih sve da probam kad je umetnost u pitanju.  Kad su drugi oblasti u pitanju , znam da nisam neki majstor ili matematičar jer sam probao tako da neću skoro da menjam struku.

Ima li šanse da postanete stalni deo ekipe RTS - a na radost brojnih obožavalaca?

-Jako sam srećan što I jesam stalni deo RTS a, i to zabavnog programa gde radim sa svojim divnim prijateljima I kolegama/koleginicama kao što su : Kristina Radenković i Dragana Kosjerina i gde mogu mnogo da učim od Olivere Kovačević.  Da nije nje, ja ovde ne bih imao ovaj posao. Jako sam srećan I zahvalan.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Ana Jović, privatna arhiva