Dragica Radosavljević Cakana: „ Srbija je prelepa zemlja, sa puno potencijala “

Zašto vas zovu Cakana?

- Ha-ha, pa valjda sam cakana. Šalim se, ostalo mi je to iz detinjstva, brat od strica me tako nazvao. Kasnije, dok sam pevala u finijim restoranima kao što je nekadašnji "London", nisu znali kako da me najave. Setila sam se tog nadimka i pesme Izvorinke Milošević "Cakana, da li imaš dragana". Njima se to svidelo i tako je ostalo

Šta Vam najmanje prija od navika koje je doneo savremeni način žiovta?

-Savremen način života mi je doneo mnogo  toga što bi se moglo reći dobrim, ali sa druge strane mi je i uzeo ono sto je najvažnije, vreme, iskrene prijatelje, druženja ,kao i bliskosti i iskrenosti

Rođeni ste u Kosovskoj Mitrovici. Kako je izgledalo odrastanje na Kosovu u vreme bratstva i jedinstva?

- U Mitrovici sam kratko živela, i ne sećam se toga. Tu su rođene i moje dve sestre, a onda smo se preselili u Banjsku, gde je tata službovao. On je bio šumarski inženjer. Kada je dobio posao u preduzeću "Hrast" u Leposaviću, tamo smo živeli, jer je uvek želeo da sazida kuću pored kuće svog brata. Živeli smo u Leposaviću do njegove smrti 1989. Rano je umro, u 60. godini. Još nisam izdala ni prvi album.

Bili ste aktivni sportista, da nije bilo mikrofona, gde biste završili sportsku karijeru?

-Bila sam sportista zahvaljujući skromnosti  sportskog terena upravo preko puta moje kuće. Bavila sam se rukometom , pre svega, a i drugim sportovima kao što su odbojka i košarka, te sam tako naučila šta je kolektiv i koliko se kasnije u životu isplati takvo iskustvo Tada kao mlada , nisam razmisljala o pevanju , iako sam bila pobednica mnogih festivala od svoje četrnaeste godine.

Šta Vam danas najviše nedostaje iz tog minulog perioda?

-Kada se osvrnem iza, mislim da sam mogla mnogi više, ali prosto je život takav. Ipak sam zadovoljna svojim životom kao i karijerom koju sam započela opet u kolektivu tj u KUD-u , a kasnije samostalno

Kako ste doživeli devedesete godine?

-Devedesete su mi donele mnogo radosti, pre svega zbog mog prvog albuma, ali i mnogo tuge zbog dešavanja u tadašnjoj Jugoslaviji .

Koja pesma je Vaša lična karta?

- Moja lična karta je pesma Moj golube, stara kosmetska pesma sa kojom sam 1990. godine osvojila Prvi glas Srbije.

Čiju muziku ste slušala kao mala, a čiju slušate sad? 

-Slušam sve vrste muzike. Kao mala, slušala sam uglavnom pop, zabavnu i disko, kao i sve ono što je u moje vreme, tj. u to vreme, bilo aktuelno i dobro. Sada slušam uglavnom fado i Džoa Kokera, naravno, privatno.

Koji autora bi mogao da napiše pesmu koju biste poželeli da snimite?

-Sa mnogim autorima sam saradjivala (starijim) , ali svakako je to  u ovom trenutku kompozitor Dragan Nikolić.

Družite li se sa kolegama sa estrade?

-Sa kolegama sam u dobrim i korektnim odnosima, među nama nema mnogo privatnog druženja, jer se svi viđamo na snimanjima i raznim emisijama.

Karijeru ste gradili dužim putem, bez skandala i tabloidnih natpisa, jeste li ponosni na to?

- Ponosna sam na svoj pevački put i karijeru u kojoj nisam imala skandale, nisam imala nikakvih neprijatnosti ni poslovno ni privatno, sve nekako teče kako ja želim

Kako sagledavate razvoj Srbije otkako je na čelu predsednik Aleksandar Vučić?

-Srbija je, po mom mišljenju, prelepa sa puno potencijala, smatram takođe da je u usponu u svakom smislu, još kad bismo se mi kao narod disciplinovali, bilo bi još bolje i kvalitetnije.

Šta je u vašem životu promenio dolazak unuka?

-Unuci su mi oplemenili i ispunili život ,učini ga lepšim i kvalitetnijim

Tokom pandemije mnogo Vaših kolega izgubilo je život, koga ste najviše oplakali?

Podjednako mi je žao svih svojih kolega koji  nisu više sa nama, Istu količinu sete i tuge imam i za Merimu i Marinka i Šabana i Džeja ,Tozovca Tomu, Jordana Nikolića i još mnogo njih čije će pesme pevati mnoge generacije 

Šta je danas teže sačuvati, fizičko ili mentalno zdravlje?

-Teže je sačuvati mentalno zdravlje, iako mislim da jedno sa drugim ide zajedno.

Kako podstaći mlade da preispitaju prioritete i i osvrnu se na kvalitet života?

-Danas mladi žive ubrzano drugačije , uglavnom asocijalno , Šteta..bude mi žao tog nekvalitetnog ispraznog života, ali šta je tu je, ko zna šta  tek nosi buducće vreme.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Novak Đurović, Ana Paunković, instagram