TRGOVINA ORGANIMA je bila jeziv biznis, evo koliko danas KOŠTAJU DELOVI TELA

 I primalac i donor organa očajni su: primalac je često suočen sa sigurnom smrću ako ne dobije organ, a donor želi da pobegne od dugova ili siromaštva. Iako obe grupe krše zakon, nijedna ne odražava sliku tipičnog kriminalca. Tu ulogu zauzimaju posrednici, koji oslikavaju “čovekovu nehumanost prema čoveku”, nastojeći da zarade na patnji drugih, prenosi balkans.aljazeera.net.

Ilegalna trgovina organima je unosan posao koji godišnje donosi zaradu i do 1,5 milijardi evra, navodi se u novom izveštaju američke agencije “Global Financial Integrity”. No, ta procena odnosi se samo na ilegalnu prodaju pet najprodavanijih organa: bubrega, jetri, srca, pluća i gušterače. Presađuju se i rožnjače, krvni sudovi, kosti, tanko crevo, koža.

Veliki biznis

Prema proceni te agencije, prošle je godine ilegalno transplantirano 8.000 bubrega, 2.600 jetri, 654 srca, 469 pluća, 233 gušterače. A kolike su cene organa? Od 45.500 do 91.000 evra se plaća bubreg, jetra od 91.000 do 132.000 evra, srce od 118.000 do 265.000 evra, pluća od 136.000 do 273.000 evra, a gušterača od 100.200 do 127.500 evra.

Ali, osoba koja prodaje organ najmanje zarađuje, a najviše inkasiraju lekari i klinike koje izvode takve operacije.

ž
Na primer, pacijent iz Izraela je išao u Južnu Afriku na operaciju bubrega koji je nabavljen u Brazilu od zdravog donora koji se odrekao jednog organa. Operaciju je platio 110.000 evra. Donor je dobio oko 5.400 evra. Za toliko bubreg prodaju i državljani Rumunije, članice EU-a.

Zanimljiv je slučaj Kanađanina koji je došao na Kosovo da mu izvrše transplantaciju bubrega koji je dopremljen iz Moldavije. Kanađanin je zahvat platio 109.000 evra, a samo 10.900 evra otišlo je donoru organa. Ostatak su podelili su lekari i medicinska ustanova iz Kosova u kojoj je to izvedeno. Inače, bubrege najjeftinije prodaju Kinezi – za 4.500 evra, Egipćani za 1.800 evra i zdravi građani Nepala .

Nasilno vađenje

Na Kosovu se, kako je utvrdilo i Veće Evrope, tokom rata sa Srbima izvodile operacije na crno i krali organi. Međutim, niko nije pretpostavio da se to odvija i danas, ali slučaj Kanađanina o kojem govori američka agencija navodi na zaključak da je tako. Na sudu u Srbiji svedočio je jedan pripadnik kosovske vojske kao zaštićeni svedok.

– Obuke za medicinske intervencije obavljale su se na severu Albanije. Počeli smo obuku kada je lekar, sada poznat u svetu i na Kosovu, pokazivao kako se radi transplantacija, kako se vadi srce iz tela i kako se ono vakumira u jednu plastičnu kutiju, zatim kako treba staviti neka ulja i medicinske tečnosti – rekao je svedok i detaljno opisao primer vađenja organa zarobljeniku starom 19 ili 20 godina.

– Primetio sam da on nije vojnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i, naravno, nisam imao pravo bilo šta da pitam. Bio sam mlad, a tu je bilo nadređenih. Dva vojnika koja su ga dovela skinula su mu poveze. Uhvatili su ga i stavili na klupu, a zatim zvali drugu dvojicu da mu drže noge da se ne bi micao – rekao je svedok i dodao da je mladiću lekar koji ga je obučavao pokidao majicu.

– Zatim je jedan od lekara doneo crnu torbu. To je bilo nešto novo za mene. Iz nje je izvadio neku opremu koja je bila zamotana. Tu sam prvi put video skalpel, noževe i sredstva za operacije. Dali su mi skalpel. Pripala mi je muka. Kao ružan san, noćna mora beskrajna. I sada se sećam toga. Rekao mi je šta trebam da radim i to da napravim rez jednom ravnom linijom, da posečem tog mladića od početka grkljana do kraja rebara. Nakon što smo očistili taj deo tela, rečeno mi je: “Počinji, nemamo puno vremena.” Osoba koju smo rezali nije bio Albanac – rekao je svedok u tužilaštvu Srbije, a njegovo svedočenje je prikazano i na RTS-u, piše Slobodna Dalmacija.

Legalno u Iranu

Ali, ima jedna država u svetu u kojoj je prodaja organa legalna, a to je Iran. Naime, prema podacima Hrvatske donorske mreže, Iran ima razvijen sistem kupovine organa od živih donora, a manjim delom se dobija od umrlih.

To je jedina zemlja u svetu koja dopušta izvesni stepen otvorene kupoprodaje organa. Tim obrascem u potpunosti je, već od 2000. godine, rešeno pitanje prikupljanja organa za presađivanje, do te mere da liste čekanja uopšte nema. Ovo stanje traje i danas u zemlji sa 72 miliona stanovnika. Kupoprodaja se odvija samo za iranske državljane. Za inostrane to dolazi u obzir samo ako su i donor i primalac iste nacionalnosti.

Samo 10-15 odsto presađenih organa dobija se od umrlih donora. Vrlo se teško dolazi do takvih organa iz religijskih razloga, koji upućuju na to da mrtvo telo pripada Bogu. Osim toga, u islamu ne postoji opšta hijerarhijska struktura kroz koju bi se postavio sistem prikupljanja organa od umrlih donora, pa pojedinačne religijske vođe u plemenskom i feudalnom uređenju autonomno odlučuju o tome. Nema dovoljno poverenja ni u moždanu smrt.

operacija Foto: Profimedia
Donor u Iranu dobija oko 3.600 evra, zavisno od starosti. Primalac uplaćuje veći deo svote, a humanitarne organizacije novčano pomažu siromašne bolesnike. Država takvu transakciju odobrava novčanom naknadom od oko jedne trećine, kao i zdravstvenom podrškom donoru za nekoliko sledećih godina. Pokriva i troškove skupog transplantacijskog postupka. Tako se u Iranu presadi oko 2.000 bubrega godišnje, i to se obavlja jedino u državnim klinikama, navodi hrvatska donorska mreža.

Izvor:Srbijadanas/Slobodnadalmacija