Poskupljenje osnovnih namirnica: Meso, šećer, voće.. Evo gde ćete morati da izdvojite više novca!

Šećer
Prazni rafovi sa šećerom ovih dana su uobičajena slika u pojedinim gradovima Srbije. Umesto kristal šećera može se naći tek pokoje zaostalo pakovanje šećera u prahu.Proizvođači međutim objašnjavaju da nestašice šećera u Srbiji nema i da su pitanju prolazni zastoji u snabdevanju kao i da nisu tačne spekulacije da se planira poskupljenja šećera.Prošle godine zabeležen je istorijski minimum proizvodnje šećerne repe u Srbiji i to može da bude jedini razlog ukoliko se privremeno dogodi manjak ovog proizvoda na tržištu, objašnjavaju stručnjaci.U 2015. repa je posejana na svega 40.000 hektara, a ove godine na oko 15.000 hektara više što bi trebalo ne samo da podmiri domaće potrebe već i da omogući izvoz.

Meso
Cena tovljenika u poslednjih pet dana porasla je za 30 do 50 dinara po kilogramu zato što je smanjena ponuda domaćih svinja.
Klaničari su farmerima u Mačvi plaćali i 185 dinara za kilogram „žive vage” a ovaj veliki obrt na tržištu (nezapamćen poslednjih nekoliko godina) uskoro bi mogao da dovede i do poskupljenja svinjskog mesa.

Ukoliko se jaki rast otkupne cene nastavi i dostigne 200 dinara, kao što se očekuje, to bi nesumnjivo uzdrmalo cene mesa i prerađevina u mesarama i supermarketima.
Po proceni stručnjaka, svinjetina bi u tom slučaju mogla da poskupi i za četvrtinu.
Uvoz tovljenika je smanjen u poslednja dva meseca i to je povećalo kupovinu od domaćih farmera. To su, nažalost, samo velike farme jer su mnogi manji proizvođači izgubili bitku sa konkurencijom – kaže agroekonomski analitičar Čedomir Keco, dodajući da i pored najnovijih potresa na tržištu još nema razloga za povećanje cene mesa i mesnih prerađevina.

Odgovor klaničara na nove tržišne prilike mogao bi da bude brži nego što se očekuje. Ako se rast nastavi i dostigne očekivanih 200 dinara (sa PDV-om) država može da interveniše prodajom zaliha iz robnih rezervi.
Ukoliko se takav scenario ne dogodi mesna industrija će početi masovan uvoz iz zemalja koje izvoz subvencionišu sa 30 do 50 evra po tovljeniku.
Očekuje se kao i do sada uvoz iz Mađarske, Hrvatske i Nemačke ali takvo meso, kaže naš sagovornik, nije ni približnog kvaliteta kao domaće.– Svinja ima sasvim dovoljno iz domaće proizvodnje i nema razloga za uvoz. Ni klaničari nemaju pravo da traže povećanje cena mesa u trgovinama jer su trgovci i sadašnje cene formirali na osnovu otkupne cene od 220 dinara. Ostvarivali su poslednjih godina ekstra profit na svinjetini sa zaradom od sto odsto na štetu proizvođača i potrošača.

Kupina
Ni boljeg roda, ni gore cene. Tako bi se u najkraćem mogla oceniti ovogodišnja situacija u kojoj su se našli proizvođači kupine u valjevskom kraju, jednom od najpoznatijih u zemlji po gajenju ovog voća.
U selima oko Valjeva i ostalim opštinama Kolubarskog okruga kupina se gaji na ukupnoj površini od oko 1.200 hektara, uz prosečan rod od desetak tona. Ove sezone očekuju se prinosi od čak 12 do 15 tona po hektaru, a biće parcela koje će „baciti” i celih 20 tona. Kvalitet ploda je, svi se slažu, izvanredan, ali otkupna cena od 30 dinara po kilogramu za proizvođače je prava katastrofa.
Nije, kažu, dovoljna ni da se plati dnevnica beračima. I sa setom se prisećaju lanjske kupine koja je bila znatno lošija od ovogodišnje, ali se otkupljivala po cenama koje su prelazile i 100 dinara.