Šumadinci gaje američke visokobudžaste borovnice

Ekonomisti po struci, braća Zoran i Ivan Gvozdenović, razmišljali su ekonomski. Pri odluci, da podignu zasad voća, konsultovali su stručnjake, obilazili sajmove, i opredelili se za proizvodnju koja će im doneti najveći profit.
Kupili su hektar zemlje u Lužnicama kod Kragujevca i podigli plantažu američke visokožbunaste borovnice koju, prvi u Šumadiji, gaje po sistemu hidroponije.

Zapremina vreće u koju se sadi biljka je 22 litra, objasnio je Zoran Gvozdenović: "Otprilike 10 litara je treseta i 12 litara borove piljevine koja je stara oko dvadeset godina. Petsto
sadnica nam stiže na jesen i planiramo da se proširimo na još pola hektara, jer za sada imamo zadovoljavajuće rezultate."

Borovnica je zahtevna biljka. Traži određenu kiselost zemljišta, sunce i vlagu. Kod nove tehnologije gajenja u - kako ih u svetu nazivaju - "pametnim" loncima, biljka nema dodira za zemljom. Stvaraju se idealni uslovi, koji pojeftinjuju proizvodnju, daju veći i kvalitetniji rod.

Biljke u tim vrećama rastu do treće godine, a zatim se presađuju u veće.

"Hidroponijom se lakše kontrolišu uslovi koji vladaju oko samog korena", ističe Violeta Petrović Luković iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac. "Lakše se kontroliše prihrana, usvajanje hranljivih materija oko same biljke, lakše je i za navodnjavanje."

U zasad u Lužnicama Gvozdenovići su do sada uložili oko 30.000 evra. Početna investicija je velika, ali očekuju da će im se ta sredstva, uz sadašnju cenu od 4 do 5 evra za kilogram borovnica, brzo vratiti.

Slično razmišlja još šestoro šumadijskih proizvođača, spremnih da se oprobaju u
ovom poslu. Osnovali su udruženje, sadnice uvoze iz Holandije, beli treset iz Litvanije, kaže Marko Maksimović iz Božurnje:

"Hoćemo svi da imamo isti kvalitet sadnica, da primenjujemo iste agrotehničke mere, da bismo svi postigli najbolji kvalitet, ne samo na domaćem nego i na stranom tržištu."

Osim dobrog kvaliteta i potrebnih količina, svetsko tržište zahteva i uvođenje global gap sistema. Pravilnk dobre poljoprivredne prakse propisuje stroga pravila proizodnje, ali to šumadijskim borovničarima, koji ih ispune, otvara i mogućnosti za dobijanje sredstava iz evropskih fondova.