Prosek čekanja na posao je oko četiri godine. Međutim postoje zanimanja koja su sufisicitarna, ali i struke za kojima ne postoji nikakva potražnja. Pročitajte kome je najlakše, a kome najteže da nađe posao u Kragujevcu.
Otkrivamo za koja zanimanja se traži radnik više, a koja su suficitarna. Najteže do posla dolaze lica bez zanimanja i stručne spreme, zatim, krojači i konfekcionari, bravari, svršeni gimnazijalci i medicinske sestre. Do posla teško dolaze i kvalifikovani za oblasti mašinstva i obrade metala, kao na primer servisni mašinski tehničar, servisni mehaničar za poljoprivredne mašine, servisni mehaničar za tekstilne mašine, metalostrugar, rukovalac poljoprivrednih mašina, autolimar, automehaničar…
Od visokoobrazovanog kadra najviše ima lekara, diplomiranih ekonomista i diplomiranih menadžera.
Najlakše će doći do posla kuvari, konobari i profesionalni vozači. Što se tiče onih sa fakultetskom diplomom najpre će do posla doći profesori nemačkog jezika, defektolozi i teolozi.
Uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže NSZ o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem, kao i brojem nezaposlenih lica konkretnih obrazovnih profila, najlakše, odnosno najbrže do posla dolaze i imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu visokoobrazovani profili i to inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
