Kragujevčani poludeli za ovom biljkom: ZDRAVIJA I OD BELOG LUKA

Prodavci kažu da su za povratak lekovitog sremuša najviše krivi novinari, jer "za šta vi napišete da je lekovito, to odma’ uđe u modu”. Čim je ova travčica označena kao lek za sve, prodavci su se raštrkali po šumama, pleveći sremuš.

– Sremuš do pre dve godine niti je ko jeo niti tražio. Kako vi novinari napisaste da je zdrav, mi prodavci krenusmo u šume da ga beremo. Moja žena se bacila na te lekovite trave, praktično počela da pase po livadama sve o čemu je pročitala na internetu da je lekovito. Rezultat toga je da mi je alkohol prepolovila, meso jedva viđam, a sremuš pasem svaki dan. Duša mi se oseća na beli luk – kaže friški penzioner ipak priznajući da od nedavno ima momačku liniju.

Sremuš je poznat kao jedan od najboljih čistača organizma. Reč je o biljci koja ima blagi ukus belog luka, mada su listovi mekaniji, kao zelena salata. Prozvan je medveđim belim lukom zbog priče da medvedi, čim izađu iz zimskog sna, najpre pasu sremuš da bi očistili organizam od nagomilanih otrova. Sremuš se na kragujevačkoj zelenoj pijaci pazari najviše kao lek protiv visokog krvnog priotiska, kažu prodavci.
– Ja od detinjstva znam šta je sremuš, ali do pre dve godine niti ga je ko jeo niti prodavao niti tražio na pijacama. Kako vi novinari počnete da objavljujete da je nešto zdravo, tako mi znamo šta nam je činiti. Krenuli ste sa tim zdravim biljkama poslednjih godina, narod se zaludi, pa počne da traži šta nikada nije. Tako i sa sremušem. Sremuš se bere u šumama i na obodima reka. Još mi i ćerka stalno savetuje šta je zdravo, šta je pročitala da treba jesti. Sada bi sve to da jede, a kada sam joj da to davala pričala je da neće da jede moje travuljine. Kad izađe na internetu i televiziji više nije travuljina nego lek. Ako vam nije teško, ‘ajde malo pišite o majčinoj dušici od koje se pravi čaj, em je lek, em da malo i to prodajemo – kaže prodavačica sa kragujevačke zelene pijace, Slađana Lazarević.

Njena koleginica po radnom mestu i imenjakinja, Slađana, kaže da je za berbu sremuša zadužen njen muž Jugoslav. On ovaj divlji beli luk bere u šumama oko grada, najčešće oko rodnog sela, Drača.
– Sremuša ipak nema svuda. Treba ga tražiti po šumi, na obroncima, Ipak, vredi, zdraviji je od belog luka, kažu mušterije. Nama zarada i nije neka, sremuš košta od 10 do 20 dinara za vezu. Jede se martu i aprilu, zavisi kada stigne, a berba prestaje čim sremuš procveta. Mi smo ga prodavali i ranijih godina, a sada daleko više. Interesantno mi je da žene starije od 50 jedva da znaju šta je sremuš, ali ove internet domaćice sve od reda znaju šta je i kako se sprema – kaže Slađana.

Sremuš pročišćava krv, zučnu kesu i jetru. Podstiče varenje hrane u želucu i crevima, a nekada se upotrebljavao za lečenje crevnih parazita kod dece. Zahvaljujući visokom sadržaju alicina lekovite karakteristike sremuša su vrlo slične karakteristikama belog luka. Kao i beli luk, ima antibakterijsko, antivirusno i antiseptičko dejstvo. Sremuš najvise deluje na snižavanje krvnog pritiska, stoga štiti od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sremuš se može iseckati zajedno za zelenom salatom, a može se samo od njega napraviti salata. Može se iseckati, dodati malo soli i maslinovog ulja i preliti sa par kašika kiselog mleka.

Kako god se jeo, ako se ne pretera, neće se “i duša osećati na beli luk”, kao što reče jedan gospodin koga je supruga naterala da svakoga dana jede sremuš zbog visokog pritiska.