ŠANSA ZA ZARADU: Od hektara ovog voća ZARADA JE 13.000 EVRA

Sunce u Srbiji godi aroniji. Proizvodnja je isplativa. U sedmoj godini, kada rodi najviše, može doći i do cifre od 12 tona po hektaru. S obzirom da je takav proizvod koji se ne može dugoročno čuvati, od njega se mogu napraviti sokovi, čajevi, prah, kapsule, džemovi.

U Srbiji se, uprkos isplativosti, plantaže aronije još uvek mogu izbrojati prstima jedne ruke, a prva plantaža zasađena je 2012. godine kod Rume.  

Aronija predstavlja listopadni žbun iz familije ruža, poreklom iz Severne Amerike, gde su Indijanci od davnina znali za njena svojstva i široko su je upotrebljavali u ishrani i medicini. Naziv sibirska borovnica proističe iz sličnosti plodova sa običnom borovnicom, kao i činjenice da je iz svoje postojbine prvo dospela u Sibir gde je primećena njena otpornost na veoma niske temperature. Engleski naziv “black chokeberry” odnosi se na slatkasto-kiselkasti, ali i opor ukus plodova. Raste do visine od 1 m, zahvalna je za negu i veoma izdržljiva, kao vrsta otporna na sušu, gradsko zagađenje, insekte i bolesti, a pri tom uspeva na skoro svim tipovima zemljišta. Odličan je izbor za gradske bašte jer ne zauzima puno mesta, ne zahteva posebnu negu, a predstavlja savršen akcenat i ukras u prostoru. Ukoliko odučite da zasadite aroniju u svom vrtu zbog njenih dekorativnih svojstava, obradovaće vas i činjenica da njene plodove možete da koristite u ishrani bez bojazni, jer ne usvaja otrovne materije i teške metale iz okolne sredine.

Plodovi aronije su poznati po svojim lekovitim svojstvima, a pored toga su ukusni i zahvalni kako za konzervaciju, tako i za primenu. Mogu se jesti sirovi, ali i zamrzavati ili sušiti, pri čemu ne gube osnovna svojstva. Koriste se za proizvodnju vina, soka, džema, slatkog, kompota, sirupa, čaja tinkture i sl.