Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski.
Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak...) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.
Zvanični statistički podaci Centra za socijalni rad u Kragujevcu pokazuju da su u toku prošle godine na njihovu adresu stigle 1463, od čega je odbačeno 50 prijava.
Često se dešava da si komšije svedoci nasilja u porodici u Kragujevcu, ali se ne dešava da prijave nasilje policiji.
Međutim, žrtve nasilja po prijavi anonimnih lica u najvećem broju slučajeva odbijale su da uđu u sistem socijalne zaštite, negirajući svaki vid nasilja, a najčešće imaju odgovarajuće prihode i relativno su stambeno obezbeđeni. Prijave za zanemarivanje starih lica od strane njihovih bližih srodnika, članova porodice uglavnom su inicirane od strane MUP-a, komšiluka, pobočnih srodnika koji povremeno dolaze ili se zaključuje na osnovu postupaka koji su nevezani za prijavu.
Samo govorenje o nasilju doprinosi da ono bude aktuelnije i da ljudi imaju potpuno drugači doživljaj o tome i kada je sama prijava nasilnika u pitanju.
Žrtve nasilja su postale svesne da ovaj sistem može da ih zaštiti, ne samo kroz Sigurnu kuću kao mesto pribežišta i smeštaja u sigurnom okruženju, već postoje i drugi instrumenti da nasilnik bude kažnjen u jednom vrlo kratkom roku - u vanparničnom postupku, koji se po skraćenoj proceduri vodi u sudu.