OVI KRAGUJEVČANI SU PRAVI STRUČNJACI: U Srbiji žive prve SAJBER PČELE na svetu!

Reč je o aplikaciji “Beeweb“, koja će povezivati vlasnike medonosnih biljnih kultura- voća i suncokreta, sa vlasnicima pčela. Ideja o Beeweb-u potekla je od Dušana Jagličića, IT inženjera koji se iz hobija bavi pčelarstvom.

– Odvezem svoje pčele u Vojvodinu, a da bih znao gde ima suncokreta moram da se popnem na auto ili kamion i da tako u daljini negde spazim ovu biljku. Stignem tamo, poređam košnice, pojma nemajući na čijoj njivi ih ostavljam i šta će gazda da kaže kada to vidi. Onda, u 21. veku, zabodem u zemlju kolac sa tablom na kojoj je moj broj telefona, da bi gazda njive mogao da me pozove ako treba. Još može da se desi da kada dođem po košnice zatekenem na istoj njivi košnice još nekoliko pčelara, pa je pitanje koliko smo svi mi uopšte skupili meda. U jednom trenutku mi je od svega bilo muka i rešio sam da povežem nas pčelare i vlasnike njiva, pa da se zajedno vratimo u 21. vek – kaže Jagličić.

Zamisao je da svaka medonosna lokacija bude vidljiva na kompjuteru pčelarima udaljenim i 300 kilometara, da znaju unapred gde će i na čiju njivu dovesti svoje košnice. To je bitno jer se pčele prevoze isključivo noću, pa pčerali bukvalno tumaraju u mraku kada ih ostavljaju na lokacijama za pašu.
Na ovoj aplikaciji radio je, razumeći problem prijatelja pčelara, i Đorđe Đokić, veb stručnjak iz Kragujevca. Njih dvojica kažu da je u pitanju jedinstveno softversko rešenje u svetu. Ono će za članove u Srbiji biti besplatno, dok će dvojica IT stručnjaka glavno tržište za profit potražiti na drugim kontinentima.

Aplikacija je jednostavna za korišćenje. Korisnici treba da ostave podatke, koliko imaju košnica i za koju biljnu kulturu su zainteresovani. Poljoprivrednici, pak, ostavljaju podatke o tome gde se nalaze njihovi voćnjaci ili polja suncokreta, placevi sa bagremom i kolike su površine koje poseduju. U bazi podataka već je registrovano oko 300 pčelara iz Srbije.

– Voćari ili vlasnici njiva pod suncokretom bi u tom slučaju porukom, mejlom ili pismom dobili podatke o pčelaru koji je zainteresovan da na njihov posed doveze košnice i dobija njegov kontakt. Ko kome odgovara određuje se pomoću algoritma koji nepogrešivo spaja obe zainteresovane strane, uz minimalne troškove prevoza. Recimo, u Vojvodini ima 300.000 hektara pod suncokretom. Kada bi se pčelari rasporedili, oprašivanje ove kulture bilo bi ravnomerno, a sav med bi bio pokupljen – objašnjava Đorđe Đokić.

Dvojica Kragujevčana planiraju posao da okrenu ka američkom tržištu, a već sledećeg meseca predstaviće svoju platformu na sajmu u San Francisku.

– U Americi nema ni oprašivanja ni meda bez takozvanih bi brokera, brokera za pčele, koji vlasnike pčela povezuju sa vlasnicima njiva i voćnjaka. Tamo je prosečan voćnjak na 500 hektara, a prosečan pčelar ima 1.000 košnica. Tamo ne postoji način da se recimo opraši badem bez dovođenja pčela i pčelara. Tako je i za jabuku i drugo voće. Bi brokeri u Americi zarađuju na spajaju pčelara i voćara, a voćari za oprašivanje badema koje traje tri nedelje plaćaju 200 dolara po košnici – pojašnjava Đorđe Đokić.