Mogućnost zarade je ogromna, zato se sve više ljudi upušta u sadnju ove biljke.
Lincura najčešće raste grupno na pustim mestima, među grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama. Prepoznaje se po zlatnožutim cvetovima. Cveta od jula do avgusta, ali tek pet godina posle sađenja.
D.K. je pre sedam godina posadio lincuru na desetak ari, za probu. Tada o lincuri ništa nije znao, pa je potražio pomoć na Institutu Josif Pančić. Za sada je zadovoljan, ali tek kada na jesen bude vadio koren znaće da li je gajenje lincure isplativo i na duže staze.
- Za prvi put mislim da je dobro, ako bude imalo isplativosti sadićemo na većoj površini - kaže on i dodaje da je prva godina problematična zbog korova, kasnije je lakše.
Koren može da dostigne kilažu u proseku oko jednog kilograma po biljci. Osušeni je aromatičan, dok sveži ima neprijatan miris. Koren se raseče po sredini i suši na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju.
Cena osušenog korena kreće se od 10 do 12 evra po kilogramu, dok je za svež koren nešto niža, iako i za njim postoji potražnja, doduše manja nego za osušenim. Ulaganja potrebna za gajenje lincure nisu velika - samo priprema zemlje i ručni rad. Zaštita joj nije potrebna jer je je u prirodi ništa ne napada.
Nekontrolisano branje lincure posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka - protiv holesterola, za jačanje organizma, podstiče rad žlezda i lučenje želudačnog soka.