Prema procenama, u Srbiji se izdaje skoro 260.000 stanova a tek za 1 odsto izdatih stanova u Kragujevcu postoji i ugovor o zakupu.
Na taj način vlasnici stanova izbegavaju plaćanje poreza. Istraživali smo ko ima koristi, a ko štetu od ugovora o zakupu i poreza na taj ugovor.
Samo onaj ko je bio podstanar zna kako je živeti u tuđem stanu. Maja P. ni to nije uspela da sazna jer je predhodno prevarena.
“Početkom septembra, zapravo prvog, platila sam kiriju, a dan kasnije me je žena zvala da mi kaže da moram da se iselim. I morala sam, a kiriju mi nije vratila.. oko 100 evra”, navodi studentkinja Maja.
Dešavaju se različiti slučajevi nasilja, bezakonja, zamene brave na vratima, isključivanje električne energije, pa čak i fizički napadi.
Zakon o stanovanju propisuje 90 dana kao otkazni rok, ali kako zakupac i vlasnik gotovo nikada ne potpisuju ugovor taj rok se ne važi.
Ugovor o zakupu značio bi sigurnost i za onog ko stan iznajmljuje i za vlasnika.
“Na taj način bismo mi bili sigurni da nas neće izbaciti, a i vlasnik bi bio siguran da ćemo mi platiti kiriju i sve ostalo”, ističe studentkinja Maja.
Međutim, korist od ugovorenog pravnog odnosa o zakupu imao bi i svaki građanin Srbije jer bi se na taj način plaćao i porez na najam stana.
Poreska uprava najavljuje strožu kontrolu od jeseni. Vlasnici stanova se bune i prete 20% većom kirijom.
Zamisao je da država uzme, to je uopšte zamisao poreskog sistema, da država ima svoju poresku politiku kako bi obezdila građanima škole, puteve, bolnice.
Procenjuje se da zbog neplaćanja poreza vlasnika stanova država godišnje gubi oko 50 miliona evra, a obični građani zbog toga ostaju bez 10 kilometara auto-puta, 20 obdaništa, 20 škola ili 250.000 prosečnih penzija!